У природним условима пчелиња друштва живе по шумама у дупљама дрвећа, у пукотинама стена, малим пећинама, подземним рупама и разним њима погодним местима, која саме налазе и у њима се настањују. Заклоњене од неповољних спољних утицаја и од непријатеља, граде своја гнезда, сакупљају храну, размножавају се и одржавају своју врсту. Такав начин живота медоносне пчеле текао је хиљадама и хиљадама година, а такав је и сада. Изузеци су ретки, али се ипак дешавају.

Један природни рој, нађен крајем октобра 1998. године у селу Дружетићу код Коцељеве, определио се да живи под ведрим небом. Или није могао да нађе погодније место, или није хтео.

"Ово је право чудо! Ово до сада нисам видео, иако пчеларим више од пет деценија", отело се из уста Васи Јовићу, најстаријем коцељевачком пчелару, када је угледао оволико саћа и пчела под ведрим небом.

У једној природној удолини, заклоњеној од ветра са свих страна и обраслој мрким трњем пчеле су се саме настаниле. Један и по метар изнад земље, између грана мрког трна, пчеле су под ведрим небом изградиле свој предиван дворац, који сачињава шест улица и седам сатова величине (у просеку) 30 х 20 центиметара.

Када се рој овде настанио и докле би ту опстао, питање је на које нико не може са сигурношћу одговорити. По површини и боји саћа у коме се легло изводило може се закључити да је изведено око десетак генерација легла, можда и више, што указује да су пчеле на овом месту провеле више од годину дана.

Са пуно напора чика Васа је раскрчио трње, пришао до пчела, отсекао грану са пчелама и у рукама је пренео до пчелињака, т.ј. кошнице коју је требало појачати. После неколико дана извршено је спајање, те су напокон и ове пчеле добиле кров над главом. Њихов предиван дворац завршио је у топионику за восак, али је остао сачуван на фотографијама да би га видели и други пчелари.

Било би врло интересантно, да су ове пчеле могле и хтеле открити тајну, како су се под ведрим небом браниле од падавина, хладноће, грабежа и разних непријатеља.