Кад су Адам и Ева истерани из раја били су врло жалосни. Иако им је било лако да се навикну на оно мало рада, неутешни су били зато што су лишени пријатељства Божијега. То трпљење подносили су тешко и у тренутцима велике невоље упирали су своје покајничке погледе и уплакане очи к небу, молећи Свевишњега за сажаљење над њиховом судбом. Бог је био на њих љут због непослушности, али, као и сваки добри отац, није могао заборавити сасвим на своју децу, која су тако патила због непослушности и лакоумља.

И једног дана јави им се небески Отац и рече им: "ви патите, али будите стрпљиви иако сте изгубили земаљски рај. Ја ћу вам послати свога сина, који ће искупити ваше погрешке и отворити вама и вашим потомцима пут за рај на небу.

Ви осећате физичке болове, и ја ћу зато биљкама, које су око вас и које покривају земљу, дати дар да вас могу лечити од сваке болести."

И они су се брзо навикли на употребу лековитог биља и благодарећи томе, болести су се изгубиле и они су потпуно оздравили.

Но ни ђаво није спавао, па видећи то, у њему се појави завист. Размишљао је како да Адама и Еву поново одвоји од небеског Творца.

Бојао се да им што саветује, јер су већ имали слична искуства, па зато украде са неба један џак семена од рђавих - отровних трава и брзо их засеје на Земљи, исто на свим странама.

За кратко време пониче и израсте и то биље, и Адам и Ева, не познавајући га, јели су га, те се разболеше опасно и они и деца њихова.

Но овога пута они се показаше трпељиви у својој несрећи, која их је задесила, и не гунђаху противу воље Божије.

Господу се ово њихово стрпљење допаде и пожури се да их поново види и утеши.

Пошто им је повратио здравље и објаснио пакост ђаволову он им рече да ће им пружити једну храну, којој пакост ђавола неће никад да поквари добро дејство, и тога тренутка, по заповести Свевишњега, један рој пчела сиђе с неба и ухвати се за грану над главама Адама и Еве. Одмах су те бубице златних крила почеле да граде неке златне колачиће и да их пуне неким прекрасним, златним соком.

Господ Бог узе један колачић и пружи Адаму, Еви и деци њиховој да једу.

Осетивши слатки сок, сви су били изненађени, а мали Авељ, смешећи се, пружи ручице Господу.