1) Упознај пчелу, њено развијање, њен живот и рад као самог себе.

Без основног познавања пчеле, њеног развића, њеног живота и рада, не мисли оснивати пчелињак и пчеларити, а још мање добити ма какве користи од тог рада. Пчелар који нема ова познања биће штетан не само себи већ и онима око себе а и за само пчеларство.

Ко не познаје пчелу, њен живот, особине и рад, тај не може изабрати ни метод пчеларења, а без метода пчеларења не може се изабрати ни кошница са којом се у приликама са којима се располаже може рационално пчеларити. Јер су учитељи пчеларства доказали да је свака кошница добра у рукама доброг пчелара, који је успео да изабере добар метод пчеларења према својим приликама.

Дакле, без доброг познавања пчеле и њеног живота и рада, не мисли пчеларити, оснивати пчелињак и бити користан себи, пчели и пчеларству уопште.

2) Буди вредан и истрајан.

Све што можеш урадити данас не остављај за сутра. Тако исто, при евентуал-ним недаћама, не клони, већ истрај на послу, јер истрајност побеђује. Не буди похлепан и претеран у својим захтевима. При одузимању меда, одузми само сувишак, а остави потребну резерву. Са пчеларима у суседству живи у љубави и слози и не гледај у њима конкурента. Јер, ако живиш са сваким лепо, имаћеш само користи а никад штете.

3) Не буди конзервативан у пчеларству.

Добар пчелар не сме ништа чинити на пречац. У целом своме раду пчелар треба да пази на то, да се пчели створи што већа могућност да се по свом природном нагону развија, ради и живи. Јер, иако је човек најпосле успео да пчелу из шумске дупље уведе у кошницу и у свој врт, где ју је поставио под своју контролу, он не треба да мисли да се пчелињем друштву може наређивати да ради онако како он хоће и жели. Пчелар треба само да помаже пчелињем друштву, да му олакшава у раду, да му пружа могућност за што бољи рад, стварајући боље услове добром кошницом и добром пашом. Само такав његов рад даће добре резултате.

Пчелар не треба да буде упоран са својим начином рада, већ се треба придржавати и савета старијих и искуснијих пчелара, да проучава пчеларску литературу и да стално допуњује своје знање, а тиме ће постићи и боље резултате. У пчеларству се мора ићи упоредо са науком.

4) Пчелари са јаким пчелињим друштвима.

Јако друштво боље презими, за време зимовања утроши мању количину меда за своју исхрану, изиђе у пролеће јаче, и спремно је за пролетњи рад и главну пашу. И у најгорим приликама способно је за кратко време себи спремити зимницу, а и пчелару пружити користи. Најпосле, јака друштва дају и веће користи пчелару, отпорнија су на зиму, болести и штеточине. Само са јаким друштвима може се рационално пчеларити.

5) Не трпи у своме пчелињаку матице старије од две године.

Матица је једина оплођена женка у пчелињем друштву, способна да носи јаја ради размножавања пчела. Она живи до 5 година (има изузетака и више), али њена пуна вредност у пчеларењу је прве две године живота. После две године она се у већини случајева истроши и није способна да развије јако пчелиње друштво. Млада и квалитетна матица је гаранција успеха.

Принцип разумног пчеларења треба да је: "пола пчели, а пола пчелару". Никад не остављај пчелиње друштво без довољно меда за зимску исхрану. Шта више треба имати и друге резерве у меду са којом дочекати евентуално лошу годину. Добро храњена друштва изићиће из зиме јака и способна за даљи рад у идућој години.

Искусан пчелар треба да врши прегледе кошница својим оком. Лето је огледало у коме се огледа унутрашњост кошнице. Пчелар треба да избегава често отварање кошница, јер се по кретању пчела на лету може закључити шта је у кошници. На лету се може познати да ли у кошници има матица, да ли влада ред и тд., па зато отварање кошнице треба да буде у извесним размацима. Без нарочите потребе кошнице не треба отварати, јер свако отварање кошта и троши мед, ремети ред и рад пчела.

Вредан пчелар треба да искористи зиму за припрему свега што је потребно за идућу сезону, тако да кад наступи пролеће буде спреман за лакше обављање послова на пчелињаку, јер ће тако благовремено у своме послу бити користан пчели и себи, и моћиће до максимума да развије своју делатност. Тако ће на време моћи да одговори свим потребама пчелињака, а добиће и највеће користи.

Преко зиме треба спремити инвентар, алат и сав други материјал. Преко зиме пчелар треба да анализира све своје прошлогодишње радове, да оцени успех или неуспехе, да из дневника прегледа и оцени свој рад, стање појединих друштава и кошница, и да се према томе припреми за идућу сезону, која мора бити боља бар у ономе што се тиче његовог суделовања у раду пчела на његовом пчелињаку.

Нечистоћа је извор свију болести, како код човека, и свих животиња, тако и код пчела. Одржавање чистоће у кошници и пчелињаку олакшава и рад пчела па се тим вредан пчелар јавља у улози доброг по-магача пчела. Пази на хигијену опреме и прибора, као и на хигијену чувања пчелињих производа.

Зна се да је паша главни услов за одржавање пчелињег друштва и правилан и његов користан рад. Према томе, прави пчелар, поред тога што треба да чува већ постојећу природну пашу, дужан је стварати и додатну. Сејањем медоносних биљака, сађењем шибља и другог медоносног дрвећа, пчелар ће створити још више паше, не само за своје већ и за остале пчеле. У томе се изражава она солидарност пчелара, као што је она урођена и код пчела. Принцип: "један за све и сви за једнога" овде треба да служи као руководно начело у раду пчелара.