|
|
|
|
МЕД је миришљава, слатка течна материја, коју пчеле справљају од слатких сокова (нектара) из цветова биљака. Врло је сложеног хемијског састава. Садржи око сто разних састојака: глукозе и фруктозе, минералних материја, разних киселина, беланчевина, ароматичних једињења, ензима, хормона, витамина, воде и других састојака. Од минералних материја су заступљени многи елементи, неопходни за правилно одвијање физиолошких процеса у организму човека: калијум, натријум, хлор, сумпор, калцијум, магнезијум, гвожђе, фосфор, сицилијум, никал, бакар и др. Захваљујући великом садржају простих шећера (воћни и грожћани), витамина, минералних материја и др., мед је драгоцена, природна, лако сварљива храна, која после уношења у организам, директно прелази у крвоток. Мед је врло погодна храна за децу и спортисте, старе и изнемогле, као и за све оне који се баве физичким или интелектуалним радом. Мед има антибактеријско и антифунгицидно дејство, Таква својста меда, уз његова хранљива и лековита својства, доприносе да је мед изванредна храна, да обнавља ткива, да уклања бол, да стимулише и побољшава рад срца, да уклања замор, да ублажава разне упале, да повећава отпорност организма, да делује умирујуће на нервни систем, да у многим случајевима тровања има против-отровно дејство, да регулише кривни притисак, да повољно делује у случајевима нервне и психичке исцрпљености, да ублажава тегобе у случају обољења штитне жљезде, хроничних и акутних обољења дисајних органа, да јача организам деце, старих, изнемоглих и болесних особа, да смањује старачке слабости, да поспешује опоравак код разних обољења јетре, бубрега, простате, нервног система, да јача умне и физичке способности, итд. Мед је храна која највише одговара физиолошким потребама човековог организма, дечијег пре свега. Његова лековита својства чине да се користи не само као храна, већ у одређеним случајевима и као лек. Мећутим, ипак трвба истаћи да мед не може да замени лекове и лекара, али зато може изванредно много да помогне у лечењу бројних болести јачањем и потстицањем одбранбених способности организма. Корисно је знати да је мед једина храна која нема ограничени рок трајања и да сваки природни мед дужим стајањем кристалише, а да у квалитету не постоји разлика између некристалисаног и кристалисаног меда. Нажалост, по најновијим прописима европске заједнице све намернице за исхрану које се пуштају у промет морају имати и ограничен рок употребе. Мед припада тим намерницама и мимо природних обдарености мора се повиновати овоземаљским законитостима.
КРИСТАЛИЗАЦИЈА МЕДА
Сваки природни, квалитетни мед има својство да кристалише. Ово својство меда зависи од врсте меда, тако да одређене врсте брзо кристалишу, за разлику од других које спорије кристалишу. Багремов мед, на пример, најдуже остаје у течном стању. Да ли ће нека врста меда брже или спорије да кристалише зависи од више фактора, као што су садржај и однос количине грожђаног и воћног шећера у меду, температура на којој се мед држи и др. Мед који се држи у фрижидеру врло брзо искристалише. У многим едропским земљама купци меда су навикнути да купују само кристалисани мед. Ако је неко навикао да користи некристалисани мед, кристалисани мед веома лако може да се истопи постепеним загревањем посуде са медом на температури до 45°С. Ако се кристалисани мед топи на температури вишој од 45°С, термички се деградирају многи драгоцени састојци меда и због тога треба свакако избегавати више температуре од 45°С приликом његовог топљења. Због истих разлога мед не треба никад стављати у врели чај или у врело млеко, нити га загревати изнад 45°С, јер он тада знатно губи своја драгоцена својства.
ДНЕВНЕ ДОЗЕ МЕДА
Нормалне дневне количине меда су:
Једна кафена кашичица садржи око 10 g меда, а супена кашика око 30 g меда.
УПОТРЕБА
Мед и разне комбмнације меда са осталим пчелињим производима (препарати) не једу се, већ се растворени пију. Због тога, најбоље је да се мед и препарати са медом узимају растворени у топлој води, топлом млеку, топлом чају и сл. Мећутим, мед и препарати са медом могу се узимати и тако што се држе у устима док се не растворе. Потребно је да се посебно истакне да је најгори начин узимања меда, као и препарата са медом, када се мед прогута и затим попије вода.
ЧУВАЊЕ МЕДА
Мед се чува најбоље у стакленој амбалажи (теглама) са одговарајућим поклопцем - херметички затворен. Мећутим, мед се данас све више продаје и у пластичној амбалажи. Иако све већи број стручњака сматра да се мед може успешно чувати и у пластичној амбапажи, треба бити опрезан с обзиром на различите врсте пластичне амбалаже на тржишту, и користити ону за коју постоје позитивна искуства.
ОСНОВНО О ВРСТАМА МЕДА
Према начину добијања, мед може бити: врцани (центрифугирани), мед у саћу, пресован (гњечен), топљен итд. Према конзистенцији може бити у течном и кристалисаном стању, а постоје и прелази између тих стања, као и посебно желатинасто стање за неке (малобројне) врсте медова. Подела се може направити и према географском пореклу, на регион одакле потиче или према надморској висини терена. Према технолошкој обради, може бити без обраде, затим процеђен (кроз сита), филтриран (кроз посебне филтере), пастеризован, декристалисан, прерађен у финокристалисан итд. У зависности да ли потиче од једне или више врста биљака, дели се на монофлорни и полифлорни.
НАЈЧЕШЋЕ ВРСТЕ МЕДА:
Багремов мед. Прозрачан, има бледо зелену нијансу, која може ићи у светло жуту. Високо је цењен, ароматичан и пријатан, благог укуса, због чега се препоручује деци и старијима. Дуго не кристалише. Врло је погодан за производњу меда у саћу. Смањује лучење киселине у желуцу, регулише функцију желуца, помаже заустављање крварења, код кашља, високе температуре, може се користити код болести очију, препоручује се за смирење нервног система, у стресним ситуацијама, против несанице итд.
Липов мед. Светло жуте боје, специфичног мириса и прилично израженог оштрог укуса, на основу којих се врло лако препознаје. Временом кристалише, крупнозрнасто. Веома је добро средство за изазивање знојења и због тога скоро незаменљив код обољења изазваних прехладом, помаже искашљавању. Због изражених антибактерицидних својстава представља добро профилатичко (превентивно) средство, користи се код ангине и код многих упалних процеса дисајних и пробавних органа, рана, опекотина и сл. Препоручује се код различитих болести желуца, јетре и бубрега.
Ливадски мед. То је полифлорни мед (потиче од више врста биљака), па с обзиром на различито порекло, врсте ливада и друго, може много варирати по боји, мирису и укусу. Боја му је од жуте и светло црвене, до тамно жуте, црвене, а може бити и тамнији. Мирис је посебно изражен, пријатан, преовлађује мирис доминантне биљке. укус је пријатан, изражен, сладак, може бити и мало киселкаст. Кристалише ситно и средњезрнасто. Богат је ензимима, органским киселинама, витаминима и флавоидним једињењима. Користи се у лечењу стомачно-цревних, бубрежних, плућних, гинеколошких обољења и код болести срца и крвних судова. Примењује се унутрашње и спољно код рана, dermatitisa, rinitisa, sinusitisa, trihomonasnog kolitisa и др. Користи се и код обољења респираторног апарата. Повољно утиче на децу у развоју, старије особе, као и све оне којима је потребан опоравак и додатна енергија.
Кестенов мед. Мед од питомог (јестивог) кестена је тамно жут, слабог мириса, горког укуса, некада сматран трећеразредном врстом а сада је један од највише тражених , због својих лековитих сваојстава и богатства у полену. Помаже код бронхитиса, астме и других болести дисајних органа, болести крвних судова, поправља апетит. Познато је да кестенов мед помаже код болести пробавних органа, желуца, јетре, жучи, простате и код малокрвности. Има јако бактерицидно дејство, садржи у себи много водоник пероксида па је добар за обраду рана и код ангине.
Сунцокретов мед. То је после кестеновог меда један од најбогатијих поленом.. Жуте боје, врло брзо кристалише у ситне кристале. Посебно се препоручује код прехлада, грипа, кијавице, болести дисајних органа. Поседује антибактеријска, антипротозојна и антимикотичка својства.
Воћни мед. Добија се од различитог дрвенастог воћа које цвета у пролеће. Доминирају обично јабуке, трешње, а може бити и нектара џенерике, шљиве, као и маслачка, који цвета када и воћке. Боје је обично тамножуте. Пријатног је мириса и укуса, а ако преовладава коштичаво воће, мирис може бити на воћне коштице, а укус мало нагорак. Богат је поленом и одличан за лечење прехлада, јетре и пробавних органа. Веома добро утиче на рад срца и крвних судова, а користи се и за лечење болести мокраћних путева.
Жалфија (кадуља). Даје тамно жут или још тамнији мед, пријатног мириса и укуса, помало горак. Спада у врло тражене медове због својих лековитих својстава, посебно за болести дисајних органа. Помаже заустављању крварења, против упала, има јако бактерицидно дејство. Препоручује се употреба и у козметичке сврхе.
Шумски мед. Та врста меда не потиче од нектара, већ је или биљног порекла (медна роса) или животињског (медљика). У оба случаја, пчеле га сакупљају са листова и гранчица различитог листопадног и зимзеленог дрвећа. Храстова медљика је густа, лепљива, тамно црвне боје која скоро прелази у црну. Не кристалише тако брзо, нема изражен мирис а укус је јак и специфичан, помало налик карамелу (али га не треба мешати са прегрејаним медом). Садржи доста минералних материја. Јелова медљика је тамно зелене боје, ка црној. Нема изражен мирис, пријатног је укуса. Врло је цењена. Све врсте медљике имају јака антисептичка и противупална својства и помажу код болести дисајних путева и органа за мокрење. Присуство смоластих материја даје пургативна својства и умирујуће дејство на упале црева. Наглашено богатство минерала (гвожђе) подиже врдност хемоглобина у крви, повећава снагу срца и издржљивост крвних судова, као и отпорност имуног система. Препоручује се деци, трудницама и старијим особама.
МЕД У САЋУ је природно запакована најздравија храна у еколошкој амбалажи. Жвакањем пчелињег саћа благо се масирају десни и освежава усна дупља. Сам пчелињи восак садржи изузетно велике количине витамина А (50 пута више од меса). Користи се против упале грла, синуса и десни, као и против алергија. Препоручује се пчелиње саће држати лагано у устима док се мед отопи. Остатак саћа жвакати десетак минута.
»Нема пчеле која производи лош мед, лош мед је резултат лошег пчелара!«
|
