УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

    Угледни амерички пчелар Елвин је рекао: "Добра кошница мора да задовољи два основна захтева да би била вредна свога имена. Мора бити добар дом пчелама и мора бити тако конструисана да буде погодна да обављање различитих операција које захтева модерно пчеларство. Први захтев се решава добром кутијом, а за други је измишљена кошница са покретним саћем".

    Кошница о којој ће бити речи произашла је директно из праксе. Амерички пчелар и пчеларски стручњак Фарар, управитељ пчеларског института у Медисону и професор на универзитету у Висконсину, после дугогодишњег експериментисања увео је нови начин пчеларења са полунаставцима. Он није констрисао неки нови тип кошнице, већ се послужио са неодређеним бројем Дадантових полунаставака.

    Пошто се наши пчеларски писци шездесетих година нису слагали у давању димензија Фарарових рамова, код нас се појавило читаво шаренило у погледу висине рамова, као и броја рамова у наствку, а пошто није ушла ни у југословенски стандард, код нас се све кошнице са плитким наставцима и широко-ниским рамовима називају Фараровим кошницама.

    Почео сам да пчеларим пре петнаест година ДБ кошницом а после три године прешао сам на пчеларење Фараровом кошницом. У почетку сам радио са рамом висине 130 mm унутрашње мере и наставком са 12 рамова, потом сам повећао висину рама на 160 mm унутрашње мере али исто са 12 рамова и најзад усвојио висину рама од 160 mm али смањио број рамова у наставку на 10. Задњих година пчеларим са двадесетак ДБ кошница и са педесетак Фарарових кошница.

- Фарарова кошница је настављача неограничене запремине, са истим рамовима у плодишту и у медишту, која омогућава примену најсавременијих метода пчеларења;

- Наставци су лакши од ЛР наставака и погоднији за манипулацију са целим наставцима, што омогућава рад наставком а не рамом и старијим физички слабијим особама;

- Приликом проширења плодишта у пролеће, због широко-ниског наставка, најмање се ремети микроклима у кошници и пчеле далеко брже освајају додати простор него код виших рамова;

- Заменом наставака у пролеће мање се ремети топлотни режим у плодишту и друштва се добро развијају, чак брже него у другим кошницама;

- Саће се брже и правилније изграђује у мањим рамовима јер се сатне основе мање истежу и мање деформишу на високим температурама;

- Због мање висине рамова лакше се и безбедније одвија сеоба кошница јер се рамови мање клате и боље издржавају терет ако су пуни меда или легла;

- Мање рамове пчеле брже пуне медом и брже затварају па се не дешава да на истом раму буде и зрео и незрео мед;

- Широко ниски рамови се лакше ослобађају од пчела приликом одузимања меда, ако се ради ручно, четка једним потезом чисти цео рам а такође се лакше и воштани поклопци скидају јер нож иде преко целог сата;

- Мед се лакше изврца из нижих рамова јер због мање површине саћа ређе долази до ломљења саћа а лакша је и употреба радијалне центрифуге;

- Нижи рамови су погоднији за двоматично пчеларење а и за производњу меда у саћу, као и за добијање сортног меда;

- Плитки наставци су погодни за оплодњаке приликом производње матица. Наставак се једноставно подели са две танке преградне даске и добију се три оплодњака са по три рама;

- На ниским рамовима пчеле не могу створити високу медну капу, која би била кочница развоја легла и изазивач ројевног нагона а деблокада плодишта се врло лако и брзо изводи;

- За време зимовања, пчелиње клубе обавезно заузима два настака, тако да се користећи међурамни простор, може несметано кретати за храном и хоризонтално и вертикално, што доприноси бољем и сигурнијем презимљавању пчела и тд;

- Унутрашња висина широко-ниског рама не треба да буде мања од 130 mm нити већа од 160 mm, како би се сачувале све позитивне особине Фарарове кошнице;

- Кошница којом пчеларим састоји се од подњаче, четири - пет десеторамних наставака, матичне решетке, збега, поклопне даске и крова. На супротним горњим угловима подњаче и сваког наставка учвршћени су лимени угаоници који онемогућавају померање делова кошнице приликом транспорта. Сатоноше рамова су дебљине 15 mm а сви рамови су опремљени са Герстунговим лименим размацима, које сам правим и којима сам више него задовољан, јер увек држе одређено растојање а пчеле их не лепе прополисом и рамови се лако ваде из кошнице - много лакше него Хофманови рамови.

    За дванаест година пчеларења овом кошницом испробао сам разне начине пчеларења. Све што сам налазио у пчеларској литератури и слушао на предавањима покушавао сам да опробам на свом пчелињаку. Постоје разни начини пчеларења: са некима сам задовољан, са некима само делимично задовољан а са некима крајње незадовољан.

    Пчеларством се не бавим професионално већ као допунским занимањем. Због специфичности своје професије и пашних прилика у мом крају, као и на теренима где селим пчеле, највише радим са једноматичним друштвима настојећи да уз што мање утрошеног времена постигнем што веће приносе меда.

    Покушаћу да опишем начин пчеларења на мом пчелињаку, мада постоји и бољих начина - који су прикладни за професионалне пчеларе и оне пчеларе са више слободног времена.

    Посао око узимљавања пчела делим на два временска раздобља: припреме за узимљавање које се обављају одмах после паше на сунцокрету, одмах почетком месеца августа, и само узимљавање када престаје излет пчела крајем октобра.

    Приликом одузимања сунцокретовог меда (крајем јула), када се већ скидају медишта, склањам матичну решетку са другог наставка и вршим преглед плодишта. Посебну пажњу обраћам на јачину друштва, здравствено стање и количину сакупљене зимнице у плодишту. У пчеларску бележницу уносим: да ли је друштво јако — да ли густо поседа обадва наставка плодишта; да ли је матица квалитетна и колико има рамова са леглом; колико има рамова са медом а колико са поленом. Ако је матица блокирана медом — одузимам 2-3 рама са медом а у централни део плодишта додајем исто толико изграђених рамова са исправним радиличким саћем али мало старијим, јер матица нерадо полаже јаја у јесен и рано пролеће у девичанско саће. Преглед обављам врло пажљиво и опрезно како не бих изазвао грабеж на пчелињаку.

    Мед се вози кући на врцање а следећих дана и пчеле се довозе кући у базни пчелињак — зимовник, где остају до сеобе на други багрем.

    Изврцани наставци се увече враћају на кошнице да их пчеле очисте и поправе саће а потом се одузимају и носе у магацин где ће се штитити од напада воштаног мољца и где ће чекати наредну сезону.

    Приликом скидања очишћених медишта у свако плодиште се стављају летвице натопљене флувалинатом, где остају до почетка септембра - до наредног прегледа пчела.

    У августу вршим санирање друштава која су нејака или са лажном матицом тако што их спојим са суседним друштвом помоћу новинске хартије. Свако друштво у току августа добије по 4-5 оброка шећерног сирупа 1:1, по 2 литра на сваких 5-6 дана. Ово прихрањивање уједно стимулише матицу на боље полагање јаја и врши допуну зимнице. Не дајем пчелама никакве превентивне лекове јер сматрам да су лекови потребни болеснима а не здравима.

    Последњи преглед у сезони обављам почетком септембра, када уклањам и флувалинат летвице из кошнице. Посебну пажњу обраћам на количину спремљене зимнице. Евидентирам друштва која нису обезбедила довољно хране за зиму и само њима додам потребну количину шећерног сирупа, како би свако друштво у то време имало око двадесетак килограма хране за зиму и рани пролећни развој, око два килограма хране по улици пчела, и са тим послом завршавам половином септембра. На овај начин се неће изнуривати младе пчеле прерадом сирупа, које се легу крајем августа и у септембру, које треба способне да дочекају пролеће и одгаје прве генерације младих пчела, већ сируп прерађују летње пчеле које и онако неће дочекати пролеће.

    Крајем октобра вршим контролу да ли су пчеле очишћене од варое и ако треба третирам их неким од димних средстава, јер тада легло већ престаје и скоро сва вароа се налази на пчелама, и лако је пчеле ослободити од варое једним третирањем.

    У ово време (крајем октобра) вршим јесење утопљавање пчела. Са кошнице уклањам поклпну даску а на мрежу збега стављам неколико листова новинске хартије а преко ње кров који је на угловима подигнут за 1 cm што омогућава струјање ваздуха испод крова а преко утпљавајућег материјала. На овај начин елиминишем сувишну влагу из кошнице. Папир никада не буде влажан, одлично штити пчеле од хладноће и није га потребно замењивати у току зиме.

    Тиме се завршава једна сезона на моме пчелињаку, коме је преко зиме потребан само мир и повремено отопљење да пчеле обаве прочисни излет. Мени преостаје да их повремено обиђем преко зиме и уверим се да ли је све у реду: да се није нагнула нека кошница и да им нешто не ремети зимски мир (сл. 1 и 2).

    Тек крајем фебруара свако пчелиње друштво, за сваки случај, добије по једну погачу на сатоноше горњег наставка. Тада вршим и додатно утопљавање са још неколико листова новинске хартије. Када пчеле почну чешће да опште са околином у близини кошница активирам хигијенско појило и тиме помогнем пчелама да се не удаљавају од кошница по прохладном времену ради налажења воде која је и те како потребна за развој легла и лакше коришћење додатих погача.

    Активна пчеларска сезона на мом пчелињаку почиње у другој половини марта - када цветају прве воћке џанарика и кајсија. Пре тога не прегледам кошнице, само на лепом времену посматрам излет пчела и на основу посматрања лета закључујем какво је стање у кошници. Ако је неко друштво сумњиво, не доноси цветни прах или слабо излеће њега одмах, на брзину, прегледам и вршим санацију. Ако је довољно јако а нема матицу њему додајем нуклеус са матицом спајањем помоћу новинске хартије. Ако је доста слабо и ако има матицу, једноставно је ликвидирам, пчелe спојим са суседним друштвом и на тај начин вршим један вид природне селекције.

    Први детаљан пролећни преглед вршим при дневној температури већој од + 17 степени и посебну пажњу обраћам на квалитет матице, јачину друштва, количину легла, количину хране и здравствено стање друштва. Све што се запази уноси се у пчеларску бележницу и ти подаци ће нам бити драгоцени у праћењу развоја друштава и припремама за искоришћавање главне паше.

    Квалитет матице оцењујем према компактности и количини легла а уопште је не тражим и не трудим се да је видим. Јачину друштва оцењујем према броју рамова са леглом којих у ово време треба код јаких друштава да буде 6-8. Количину хране проверавам и у колико неко друштво нема залиху 8-10 килограма меда, њему под хитно, додајем још по једну-две погаче. Здравствено стање је увек добро и нема других проблема осим са вароом. Свако друштво сада добија летвице са флувалинатом, које остају у кошници месец дана, односно до следећег прегледа и проширења кошнице. Овом приликом обављам још две веома важне операције. Прво, наставке плодишта заокренем за 180 степени, и друго, скидам и склањам збег са кошнице, а кошницу прекривам најлоном или поклопном даском од лесонита, преко чега опет долази сав утопљавајући материјал и најзад кров кошнице. Пролећно стимулативно прихрањивање задњих година не примењујем јер за тај посао немам ни времена ни потребе.

    Да мало појасним. У ово рано пролеће на вршим замену наставака јер су ноћи још увек хладне а често наилазе и хладни таласи по неколико дана па би замена наставака била контра продуктивна. Заокретањем наставака за 180 степени не цепамо легло, већ приморавамо пчела и матицу да саме проширују реон легла. Познато је свима да се легло налази ближе лету а мед у позадини кошнице. Заокретањем наставака мед долази до лета а легло у позадину. Пчеле настоје да поврате првобитно стање па убрзано преносе мед а тиме матици ослобађају простор за залегање.

    Пчелама је у овом периоду, интезивног развоја легла, топлота потребна више него икад а такође им је потребна и велика количина воде. Стога плодиште покривам најлоном или лесонитом јер боље задржавају топлоту у кошници, а пошто не пропуштају влагу из кошнице, капљице воде од кондензоване водене паре налазе се на дохват руке пчелама па не морају ради воде излазити из кошнице по хладном и ветровитом времену. Новински папир се и даље задржава ради бољег чувања створене топлоте у кошници.

    Пролећно стимулативно прнхрањивање изостављам из више разлога. Мислим да је оно изводљиво само на пчелињацима са мањим броје кошница или код пчелара који немају других обавеза. Сматрам да је узимљавање друштава са обилним залихама хране, које ће бити довољне до прве озбиљније паше, најбољи гарант доброг развоја пчелињих друштава у пролеће. Да би се развој убрзао вршим тзв. "аутоматско стимулативно прихрањивање", које се добија када пореметимо распоред хране у кошници и тиме приморамо пчеле да поново праве распоред хране какав им најбоље одговара. Преносећи храну пчеле је троше и тиме дочаравају пашу и унос нектара а уједно испражњују ћелије у околини легла. Матица настоји да легло опет добије изглед круга и доста брже се повећава количина легла у кошници.

    Прва операција у том правцу је заокретање наставака за 180 степени приликом првог прегледа. После десетак дана вршим поново заокретање наставака, али сада им вршим и замену места: горњи наставак иде на подњачу а доњи нзнад њега. Овом приликом не прегледам пчеле нити вадим рамове, сем ако је нешто сумњиво. Након десетак дана, када уцвета трешња и шљива, вршим још једном замену места наставцима, али овог пута без заокретања наставака. Ни овом приликом не вадим рамове и не прегледам пчеле па се посао врло брзо обави.

    ПРИПРЕМА ЗА ГЛАВНУ ПАШУ

    После скоро месец дана од првог прегледа, када јабука буде у цвету, вршим сређивање друштава за главну пашу, избацујем из кошнице летвице са флувалинатом и проширујем кошнице додавањем трећег наставка. Овом приликом вршим селекцију друштава која ће се селити на други багрем, липу и сунцокрет, а која ће остати у базном пчелињаку јер никад не селим цео пчелињак већ само половину кошница.

    Пошто у мом крају први багрем почиње да цвета око 10. маја, овај веома важан други преглед пчела у пролеће, обавља се на око три недеље пре почетка паше. На овај начин смо испоштовали оптимални рок за развој пчелињих друштава за багремову пашу а управо је и време за спречавање појаве ројевног нагона. Тек сада су се стекли сви услови за додавање и изградњу сатних основа. Кошнице су пуне младих пчела које су услед прилива свежег нектара и одговарајуће топлоте добиле нагон за градњу саћа. Прерано додате сатне основе не само што неће бити извучене већ ће донекле бити кочница развоју легла.

    Да бих избегао мукотрпан посао око тражења матица, између првог и другог наставка стављам матичну рештку, па ћу кроз наредна два-три дана лако препознати у ком је наставку матица. Овом приликом обично наилазим на оптимално развијена пчелиња друштва, која у просеку имају 12-15 рамова са леглом, из којег ће се излећи пчеле које ће учествовати у коришћењу првог баграма. Ретко ће се наћи слабо друштво јер смо све слабиће санирали пре месец дана приликом првог прегледа. Сада доносимо одлуку која ће друштва користити само први багрем, а која ће ићи на други и остале паше.

    Оним друштвима која користе само први багрем матица се ограничава на само један наставак на подњачи. Преко првог наставка долази матична решетка па наставак са "филованим саћем", наизменично поређаним изграђеним саћем и сатним основама. Као трећи ставља се наставак са преосталим леглом (сл.З).

    Сређивање друштава која треба да користе и наредне паше обављам на следећи начин: на подњачи остаје један наставак са леглом и матицом; изнад њега долази други наставак са тзв. "филованим саћем"; затим долази матична решетка, па наставак са преосталим леглом (сл.4). Дакле, новододати наставак се додаје у плодиште и тиме матици омогућава да настави са интензивним полагањем јаја и извођењем пчела које ће користити другу багремову пашу. Цепањем легла и уметањем трећег наставка спречава се појава ројевног нагона, а друштво прође безболније него код ЛР кошнице, где су наставци виши. Захлађења крајем априла и почетком маја нису реткост, па нагла повећања запремине кошнице, могу негативно утицати на даљи развој друштва. После неколико дана прегледам треће наставке у којима је дигнуто легло и покидам све евентуално изграђене присилне матичњаке, како не би изазвали ројење друштва.

    КОРИШЋЕЊЕ ПРВЕ БАГРЕМОВЕ ПАШЕ

    Први багрем, у мом крају, почиње са цветањем око 10. маја и најбоље меди на температури око 25 степени, и то ако је време тихо, а у ваздуху има довољно влаге. Цвет се на багрему задржи 10-12 дана. Тек сада ће уродити плодом сав наш труд око развоја друштава, само ако багрем замеди и буде одговарајуће време. Ако је пролеће било нормално и одговарајуће за развој пчелињих друштава она га дочекују оптимално развијена и у пуном радном расположењу.

    За ових двадесетак дана од проширења кошнице већ је све легло изашло из трећег наставка а други, у коме је било сатних основа, је потпуно изграђен. Сада је моменат да извршимо три битне радње, ради што бољег коришћења паше и одржавања радног расположења: прво, да медиште проширимо додавањем новог наставка, друго, да очистимо мед од воћне паше и треће, да обезбедимо добру вентилацију кошнице.

    Друштвима која користе први багрем и чије су матице ограничене на само један наставак, нови наставак са тзв. "филованим саћем" додајемо као други, одмах изнад матичне решетке. Тако сада ова друштва имају у првом наставку матицу и легло, други је новододати, трећи је са изграђеним саћем али скоро празан. Бивши трећи, са изашлим леглом и нешто меда са воћне паше, се одузима и из њега изврца стари и воћни мед. Одвајање овог меда је важно ради тога што би он умањио квалитет багремовог меда (сл.5).

    Друштва која су одређена за коришћење другог багрема, и у којих је матица ограничена на два наставка за плодиште — само им се изврши замена места, а изнад матичне решетке додајем одједном два наставка са "филованим саћем". Истовремено одузимам бивши трећи наставак са старим и воћним медом и тако друштво остаје са четири наставка (сл.6).

    Трећа битна ствар на почетку цветања багрема је обезбеђење добре вентилације у кошници. Да би избегли загушљивост у кошници и могућу појаву ројевног нагона а истовремено омогућили лакше испаравање нектара (брже сазревање меда) са кошнице склањамо најлон, поклопну даску и сав утопљавајући материјал а постављамо збег, који ће остати на кошницама све до краја октобра тј. до узимљавања пчела.

    Када багрем почне најобилније, око седмог дана, да лучи нектар тада вршим контролу медишних наставака и према потреби додајем четврти, односно пети, са изграђеним саћем из кога је очишћен воћни мед.

    При крају прве багремове паше, само педесетак километара од базног пчелињака, почиње да цвета други багрем. Пчеле треба, без икаквог одлагања, што пре преселити на други багрем али се појављује проблем: Шта урадити са пуним наставцима недозрелог меда? Да се врца не може јер још није дозрео а да се ручно утоварају и селе пуне кошнице, ни то није изводљиво. Као најбоље решење показало ми се остављање пуних медишта на кошницама које се не селе ради чувања и дозревања меда. Са кошница које ће се селити на други багрем једноставно поскидам пуне наставке и ставим на оне које остају у бази. Пробао сам, по препоруци уважених пчеларских писаца да пренесем наставке са пчелама и сачекам да се све пчеле из пренетих медишта врате у матичну кошницу али разочаро сам се јер и после два дана нису се све пчеле вратиле, па сам ипак морао да стресам пчеле приликом преношења наставака - исто као када се мед одузима. Тако ће она друштва која не иду на други багрем добити још по дватри наставка пуна меда (сл.7). За неколико дана по завршетку багремове паше мед ће бити зрео за врцање. Мед сматрам зрелим за врцање тек кад пчеле затворе воштаним поклопцима више од 50% ћелија са медом. Друштва која неће ићи на други багрем имала су ограничену матицу на само један наставак. Да нисам тако радио сада бих, после багремове паше, имао велику количину пчела, које би остале неискоришћене и само би трошиле постојеће залихе меда у кошници.

    СЕОБА КОШНИЦА НА ДРУГИ БАГРЕМ

    Пошто са кошница које селим на други багрем поскидам медишта на подњачи су остала само два плодишна наставка. Сада их сређујем на следећи начин: на подљачи остаје један наставак са матицом и леглом, на њега долази матична решетка, па два наставка, један са тзв. "филованим саћем" а други са изграђеним саћем, као четврти долази наставак са леглом из бившег плодишта (сл.8). На овај начин смо поцепали легло, као најбољи лек против појаве ројевног нагона и пчеле опет максимално запослили. Ова операција се изводи истовремено са одузимањем медишта, тако да нам преостаје само везивање и затварање кошница пред утовар. Пошто на подњачи и сваком наставку имам на супротним угловима лимене угаонике, кошницу најбрже и најпрактичније учвршћујем за транспорт опасивањем пластичном траком и затезањем помоћу металног затезача у облику дуплог W. Када се увече пчеле смире поскидам кровове те расхлађивањем кошнице приморам пчеле да се брже повуку са лета, како би их лакше помоћу мале прскалице са водом утерао и затворио лето. Лета затварам или лименим вратанцима или јсдноставно обичним сунђером.

    Превоз кошница вршим ауто-приколицом ручне израде на коју стаје 15 кошница, пошто селим 30 кошница сеоба се одвија два вечера или ако даљина није велика једна се тура вози увече а друга пред зору. Кошнице се до приколице преносе ручним носачем и утовар је лак јер се све странице приколице отварају а патос је само педесетак центиметара изнад земље.

    За време цветања првог багрема у базном пчелињаку се ради на производњи матичњака, углавном Алејевом методом, тако да матичњаци буду зрели - спремни за пресађивање у оплодњаке крајем маја, односно средином периода цветања другог багрема.

     У обилазак кошница на терену крећем после неколико дана од сеобе, када већ имам зреле матичњаке - спремне за пресађивање у оплодњаке. Том приликом на терен понесем "Снерглове" поклопне даске за све кошнице на другом багрему. Посао на терену је следећи: скинем кров и четврти наставак са кошнице; заменим места другом и трећем наставку, јер пчеле прво пуне медом наставак изнад легла па после морају прелазити преко меда до друтог медишта; ставим на трећи наставак поклопну ''Снелгрову'' даску са отвореним летом; на то ставим четврти наставак у коме има још доста легла; прегледам рамове са леглом, да бих порушио све започете присилне матичњаке и тек сада стављам збег и кров кошнице (сл.9). Матичњаке не додајем одмах већ сутрадан, за које ће време све старе пчеле (излетнице) напустити одвојени четврти наставак и додавање матичњака ће бити сигурније јер познато је да старе пчеле нерадо примају нову матицу или зрео матичњак.

   Сутрадан поново одлазим на терен. Матичњаке носим у кутији од стиропора, обложене меким пешкиром, водећи рачуна да се не повреде или изложе превеликој топлоти - односно хладноћи. Посао завршавам за сат-два времена. Само скинем кров и збег са кошнице, између два централна рама четвртог наставка усадим матичњак, вратим збег и кров на своје место и посао је завршен. Наредне две недеље не обилазим кошнице на терену. Најбоље је не узнемиравати пчеле у време оплодње матица (проценат успеха ће бити већи). За то време ће се излећи младе матице, оплодити и почети да полажу јаја а мед од другог багрема ће сазрети и бити скоро сав затворен.

    Пчелар у току маја и јуна скоро да нема времена за одмор. У базном пчелињаку има пуно посла око одузимања меда са првог багрема, проширивања плодишта ради даљег развоја друштва од којих ће се мало касније формирати потребан број оплодњака и вештачких ројева (сл.10). Врцање меда вршим радијалном центрифугом (властите израде) у коју стаје осам рамова а покреће се електричном енергијом.

    После две недеље од пресађивања матичњака, поново одлазим на терен ради одузимања меда са другог багрема и контроле квалитета младих матица. На терен повучем довољан број празних (изврцаних) наставака и потребан прибор за одузимање меда. Врцање не обављам на терену већ одузете наставке са медом возим кући на врцање. Дотеране наставке са медом не уносим у просторију за врцање већ их остављам напољу, заштићене од кише и улаза пчела. Тек када сунце

загреје мед у тим наставцима приступим врцању, уносећи по неколико наставака у просторију, настојећи да тако загрејан мед изврцам док се није охладио, јер у том случају посао иде пуно спорије.

    Приликом одузимања меда са другог багрема (око 10-ог јуна) преуређујем кошницу за даљи период на следећи начин: на подњачи остаје наставак са леглом и старом матицом; на њега додајем празан наставак са изграђеним саћем; на то долази матична решетка па трећи наставак са изграђеним саћем; затим поклопна даска и четврти наставак са младом матицом (сл.11).

    Такав распоред наставака остаје наредне две недеље, тј. до сеобе на липу. Стара матица је добила већи простор за легло а тиха паша са купине и ливаде допринеће да се легло знатно прошири и друштва буду спремна за коришћење липове паше. Уколико нека млада матица није успела да се врати са оплодње, такво друштво ће бити пре сеобе на липу појачано додавањем нуклеуса са леглом и младом матицом.

    СЕОБА КОШНИЦА НА ЛИПОВУ ПАШУ

    Сеобу на липову пашу на Фрушкој Гори обављам око 25-ог јуна. Пред полазак кошнице преуређујем на следећи начин: на подњачи остаје један наставак са леглом од старе матице - коју проналазим и ликвидирам; као други долази наставак са леглом и младом матицом (бивши четврти); затим долази матична решетка, па трећи наставак који је у главном празан и најзад четврти наставак у коме има легла од старе матице и нешто меда од купине и ливаде (сл.12). Везивање и транспорт кошница се одвија исто као и приликом сеобе на други багрем.

    Цветање липе не траје дуго а са њом се преклапа цветање сунцокрета. После неколико дана обилазим пчеле на липи, порушим евентуално изграђене матичњаке у четвртом наставку и тражим локацију на позном сунцокрету, јер ако се користи липа не стиже се за рани сунцокрет. На липи пчеле остају максимално две недеље. Ако време буде одговарајуће и липа замеди биће чистог липовог меда. Посла око кошница на липовој паши скоро да и нема јер су друштва у пуном радном расположењу а увођењем младе матице максимално смо умањили могућност појаве ројевног нагона.

    КОРИШЋЕЊЕ СУНЦОКРЕТОВЕ ПАШЕ

    Пошто липа нагло престаје са медењем, стога морамо бити спремни за брзу интервенцију да би мање каснили на сунцокрет. Одузимање меда се мора обавити пре поласка на сунцокрет (око 10-ог јула). На терен довозим за сваку кошницу по један празан наставак. Одузимам по један наставак са липовим медом и кошницу сређујем на следећи начин: на подњачи остају обадва плодишна наставка - само им се измену места; изнад матичне решетке долази празан наставак или са тзв. "филованим саћем" и као четврти долази наставак са липовим медом који није зрео за врцање (сл.13). Наставци са одузетим медом се остављају на страну па се у току ноћи врши транспорт кошница на сунцокретову пашу. У повратку, по завршеном транспорту, свраћам по одузети мед који возим кући на врцање.

    После неколико дана одлазим у Банат код пчела на сунцокрет. Том приликом опет повучем по један празан наставак за сваку кошницу. Сада одузимам по један наставак са медом у коме је липов мед помешан са сунцокретом. Изнад матичне решетке убацујем празан наставак а као четврти долази онај у коме има чистог сунцокретовог недозрелог меда. Одузети мед возим кући на врцање а кошнице остају на сунцокретовој паши до њеног краја.

    Ако сунцокретова паша буде издашна на крају паше имаћемо пуне кошнице меда, па чак и легло у плодишту ће бити блокирано медом. Да бисмо на време почели са припремама за узимљавање, мед одузимамо крајем јула и кошнице враћамо у базни пчелињак где ће зимовати и припремати се за наредну пчеларску сезону, јер многи искусни пчелари кажу: "ако си са припремом за зиму почео другог августа, већ си закаснио један дан"(сл.14).

(ТЕХНОЛОГИЈА ПЧЕЛАРЕЊА  -  Зборник радова,

издање Друштва пчелара ''Београд'', Београд 1999. стр.57)

(ПЧЕЛАР 3/1999. стр.112 - у скраћеном облику)