"СРПСКА ПЧЕЛАРСКА ЗАДРУГА" У РУМИ

Након пропасти средњовековне српске државе и пада под турску власт пчеларство је - као и све друге делатности - било у сталном опадању. Срби, који су се под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем преселили у крајеве са леве стране Саве и Дунава, били су у мало повољнијим приликама и активније се бавили пчеларством.

Да је у Војводини било много пчелара у другој половини XIX. века, сведочи та околност, што се живо радило на оснивању пчеларских организација. Прва пчеларска скупштина одржана је 10/22. августа 1878. године у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину), која је усвојила "друштвени штатут" - али који није предат на потврду краљевској влади у Пешти јер градска власт није била благонаклона овој иницијативи. После ове у Великом Бечкереку, 15/27. септембра 1881. године у Црвенки је, "одржана скупштина бачбодрошкога друштва пчеларског".

Какву су муку мучили Срби пчелари под Мађарима да створе своју пчеларску организацију, видимо из неуспелих покушаја Паје Телечког 1881. и 1882. године да одржи пчеларску скупштину у Српском Итебеју. Великим трудом Паје Телечког и свештеника - пчелара Паје Јанковића из Српског Итебеја одржана је пчеларска скупштина 16/28. августа 1883. године. Том приликом су усвојена правила "Српске пчеларске задруге" у Српском Итебеју, која је Паја Јанковић слао на одобрење надлежном министарству у Будимпешти. Ма да су му та правила враћена да их допуни, што је он и урадио, овај је покушај одбијен од стране министарства Тисине владе у Будимпешти. "Из разлога што такво место као што је Српски Итебеј, које у страну лежи, не може служити као седиште управне задруге, са већим пољем делања позваној. Из разлога, даље, што развитак пчеларства, као важне гране народног господарства, не може одговарати користима појединих народа, проситељ се одбија".

Пошто влада у Будимпешти није благонаклоно гледала на било који вид друштвеног организовања Срба, та лепа и корисна замисао пчелара у то време није се могла остварити. Покретање пчеларског часописа имало је више среће. Материјалном потпором патријарха Георгија Бранковића, а под уредништвом Јована Живановића покрснут је 1. октобра 1896. године пчеларски часопис "Српски пчелар" у Сремским Карловцима. Цена листу је на годину 2 форинта (једна пуна вршкара тада је коштала 5 форинти, а 11 kg. меда 20 новчића).

Професор Јован Живановић (1841 -1916) био је најплоднији пчсларски писац и неуморни пропагатор рационалног пчеларства, зато је и назван "српским Ђерзоном" и "оцем рационалног пчеларства" у нас. Са циљем да би се пчеларство што више у народу проширило, био је иницијатор и активно учествовао у покушају да се оснује пчеларска организација у Великом Бечкереку и Српском Итебеју.

Заузимањем проф. Јована Живановића са својим ученицима, сада већ свештеницима и пчеларима из Срема успело је оснивање "Српске пчеларске задруге" у Руми. У Руми је 5/17. фебруара 1898. године одржан пчеларски састанак, на коме је, између осталог, закључено: "Пчелари из Руме и околине осведочени својим искуством, да је пчеларство врло корисна грана економије, која с малим трудом и трошком народу у данашњим неповољним приликама од велике користи бити може само кад би народ у рационално пчеларство добро упућен био, осведочени да ће народ велику важност рационалног пчеларства са материјалне и моралне стране увидети и у њега се упутити само онда, кад буде у том правцу добрим пчеларским листом као што је "Српски пчелар", пчеларским предавањима на састанцима и приређивањем пчеларских изложаба, поучаван. Освсдочени да је за постигнуће свега горе наведенога врло нужно, да се сви пчелари у Срему удруже и удруженим силама рационално пчеларство у народ распростру, - једногласно, једнодушно прихватају предлог "Српског пчелара", да се оснује српско пчеларско удружење ...("Српски пчелар", 6/1898, стр. 96).

"Српска пчеларска задруга" у Руми је прва пчеларска организација у Војводини. Основана је 13/25. августа 1898. године на великој пчеларској скупштини у Руми. На скупштини је било око 150 пчелара из Срема, Бачке, Баната, Славоније, Хрватске и Босне. "По сталежу било је највише учитеља и свештеника, а иначе је било трговаца, економа, лекара, адвоката, мерника, ратара и др... Било је мушких и женских; било је не само Срба него и Немаца и Хрвата и Словенаца и Мађара" ("Српски пчелар", 12/1898, стр. 202).

"За претседника је био изабран Тоша Богдановић, за потпредседника Др. Жарко Миладиновић, за тајника Петар Стефановић учитељ из Руме, за благајника Гавра Путник рав.учитељ из Руме; а у одбор: Јован Ђуричић, Ф. Ристић, В. Латинковић, Д. Прерадовић, Ђ. Коларовић, Емилија Гашин, М. Коњовић, К. Јанчо, Милена Миладиновић и Марко Шаула" ("Пчеларство од Миливоја Бугарског" 1946, стр. 206).

На овој Скупштини су усвојена Правила задруге, у којима се између осталог каже: "Сврха је задрузи да теоријом и праксом шири и унапређује рационално пчеларство. Да се сврха постигне Друштво ће:

а) издавати пчеларску литературу и пчеларски лист;

б) приређивати пчеларске изложбе са пчеларским предавањима;

в) издржавати путника, учитеља пчеларства, кад Задруга дође до средстава;

"Српски пчелар" излазио је до краја 1933. године и навршио тридесет година излажења. Јануара 1934. године "Српски пчелар" спојио се са "Пчеларом", органом Српског пчеларског друштва у Београду и од тада здружени излазе под именом "ПЧЕЛАР".