Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Повратак на садржај - Историја пчеларства


 

 

 

ИСТОРИЈА НАШЕГ ПЧЕЛАРСТВА

 

Прва књига о пчепарству на српском језику

 

Милош Антонић, свештеник, Коцељева

 

 

Говорећи о историји нашег пчеларства многи историчари пчеларства, с правом на прво место стављају професора Јована Живановића - оца рационалног пчеларства у Срба. Међутим, врло ретко се помиње да је прву књигу о пчеларству на српском ("славено-српском") језику написао свештеник Аврам Максимовић.

Он је био парох у Сомбору где је купио 14 јутара земље, оградио и засадио воћњак. Ту је имао и велики, лепо уређен, пчелињак на коме је тај, у своје време, највећи практични пчелар поучавао народ у пчеларству.

Био је веома даровит и образован. Поред руског, читао је на немачком и француском језику. Превео је дело једног страног пчелара и тај превод поднео на оцену и мишљење митрополиту Стефану Стратимировићу, иначе, великом пропагатору пчеларства. Митрополит му је из своје библиотске дао више страних пчеларских књига и посаветовао га да из тих књига преведе оно што је најбоље за практично пчеларење.

Тако је Аврам Максимовић, парох сомборски, саставио "НОВИ ПЧЕЛАР" који је штампан у Будиму 1810. године. По обичају онога времена књига је штампана помоћу "пренумераната" - претплатника. Аврам Максимовић је за своју књигу успео да окупи 369 претплатника, међу којима су били: митрополит Стратимировић; Доситеј Обрадовић; Јоаким Вујић; Лукијан Мушицки; Аврам Мразовић и други.

"Нови пчелар" је писан ондашњим, такозваним књижевним језиком, "славено-сербским". Када је средином прошлог века прихваћена Вукова реформа правописа и у книжевност уведен народни говор, још дуго времена, читаоци су разумели и некадашњи књижевни језик. Међутим, почетком овог века изумрла је и последња генерација познавалаца "славено-српског" и ова значајна књига је запостављена, па чак и ретко помињана.

Имао сам срећу да ми до руке дође ово врло значајно пчеларско дело и велико задовољство да га преведем на данашњи говорни језик. "Нови пчелар" је подељен на два дела, деветнаест одељака (глава) и 150 наслова, што чини преко 220 страница. На крају је поред кратког описа опажања и радова на пчелињаку по месецима уписано свих 369 претплатника, од којих су 168 свештена лица а остало грађанска лица.

Познату изреку "мед на осовини роди", наши пчеларски писци и предавачи приписују професору Јовану Живановићу, а ево шта пише Аврам Максимовић далеко пре рођења Јована Живановића: "Као што је високоучени Г. Мушкатировић у својим доста корисним пословицама, предвидевши корист преношења кошница с једног места на друго, овом реченицом прописао: мед на осовини роди (стр. 92)".

У ово време још увек велики број пчелара није толико образован да лако распознаје болести пчела, интересантно је поменути, шта Аврам Максимовић, пре скоро 200 година, пише о трулежи легла: "У трулој болести пчеле не само што су невеселе, мање доносе, и очевидно ослабљавају; но ако дуго траје, или с мртвом матицом и оне помру, или с матицом као рој из кошнице побегну. Труло легло од здравога распознати можемо; јер поклопци ћелија нису пупчасти, но у ћелију спуштени леже, и као да су иглом избодени ... (стр. 100)".

Превод ове књиге се налази у рукопису и ја сам спреман да га уступим Савезу пчеларских организација Србије, у колико постоји интерес да се књига штампа, јер сматрам да би ова значајна књига требала да краси пчеларске библиотеке садашњих и будућих пчелара.

 

 

(ПЧЕЛАР 3/1998. стр.181)

Повратак на почетну страну