|
|
ИСТОРИЈА ПЧЕЛАРСТВА
ПЧЕЛАРСТВО У ПРАИСТОРИЈИ И СТАРОМ ВЕКУ
Милош Антонић, свештеник, Коцељева
Сакуљање историјске грађе о пчеларству -
велика обавеза према нашим претходницима
али још и већа према нашим наследницима.
Засад не постоје поуздани докази о томе када су се на Земљи појавиле пчеле, нити од када их је човек почео гајити. Сматра се да је прадомовина медоносне пчеле Индија. На Север и Исток пчеле се нису могле кретати због непремостивих за њих највиших Хималајских планина, а на Југу их је спречавао океан. Једино су се могле ширити према Западу. Неки научници сматрају да су пчеле у почетку најпре продирале према Блиском Истоку, а затим у Египат, одакле су се постепено шириле према северним обалама Африке, затим на Гибралталски залив, стигле су на Пиринејско полуострво, а тек после тога у Централну Европу.
У прастара времена пчеле су живеле по шумама у дупљама дрвећа, у малим пећинама, у подземним рупама и разним њима погодним местима, које су саме налазиле и у њима се настањивале. Пчеларство се јавља у далекој прошлости од првих сусрета човека и пчела у природи. Ловећи животиње и сакупљајући разне плодове за своју храну човек је могао у шупљом дрвећу и пећинама, открити пчеле и мед. До меда се никада није лако долазило, пчеле су увек браниле своју имовину и свој стан. Човек је пчеле уништавао, а одузимао им мед и восак, значи - ловио је пчеле.
Сачувани споменици древне материјалне културе сведоче да је првобитни човек истрајно трагао за медом, знајући за његова укусна и хранљива својства. Први подаци о улози пчеле у животу првобитних људи односе се на палеолитску епоху (камено доба, тј. пре неких 20.000 година уназад), када је на зиду једне пећине у Аранској пешчари у Валенцији (Шпанија) нађен цртеж, који представља два „пчелара", који се пењу уз окомиту стену. Један од њих је већ дошао до циља и брани се од роја пчела, држећи посуду да у њу стави саће с медом.
У млађем каменом добу (неолиту), када су људи имали своја насеља и обичаје, обележавали су у шуми нађена дрвећа са пчелама као својину ударивши секиром у дрво уобичајени знак. Сматрало се, да пчеле у обележеном дрвету већ имају свога власника и други људи те пчеле нису дирали. То је управо био први корак пчеларењу. Касније су се људи досетили, да је много практичније дрво посећи, па део стабла - пањ у коме су пчеле однети у непосредну близину свога станишта и ту водити бригу о њему док није напуњен медом. Пањеви са пчелама ређали су се као и кошнице у близини човечијег стана и тако су се зачели први пчелињаци и постали први пчелари. Током времена пчелари су почели и сами дубити стабла за смештај ројева. То су биле прве кошнице зване „дубине"-„дубовине", које је човечија рука израдила у сврху пчеларења.
За пчеле су се интересовале и од њих имале велике користи све познате цивилизације у Старом веку (од краја IV миленијума пре нове ере до V века нове ере). О томе постоје многи докази у виду историјских споменика или писаних података. Стари Египћани и Асирци су међу првима гајили пчеле. Стари Грци примили су од Египћана вештину пчеларења, а Римљани од Грка.
Најстарија држава створена је у Египту 3.200 година пре нове ере. Први фараон - владар Египта био је Менес, а престоница му је била Мемфис. Амблем Горњег Египта био је лотосов цвет, а Доњег Египта - пчела. На гробовима прве династије фараона редовно је сликана пчела. Изражавајући своју покорност фараону, Египћани су у писменим молбама цртали пчелу као знак своје привржености.
У Египту је било пчелара од заната, који су гајили пчеле још у давна времена. У гробницама и на зидовима храмова још и данас се види како се долазило до меда. Слике које се виде у Абукиру датирају из 2.500 година пре наше ере. Већ тада се мед користио за исхрану, а исто тако и у медицини. Прополис су стари Египћани користили за брже зарашћивање рана и за балсамовање посмртних остатака фараона. У Каирском музеју налази се саркофаг, у којем се види пчела са раширеним крилима, као да ће полетети. Ова је пчела балсамована још пре 4.000 година, која се случајно прилепила ногама за повој мумије и сачувала заједно са њом све до данас.
Становници Доњег Египта, у подручју реке Нила, су уочили да биљна вегетација почиње знатно раније у Горњем Египту. Зато су сваке године крајем месеца октобра возили лађама своје кошнице уз реку Нил до горњег тока, одакле су се низ воду спуштали заустављајући се успут ради пчелиње паше. По завршеној испаши стигли би у данашњи Каиро и ту би продали свој мед трговцима - медарима.
Колико је мед био цењен у она давна времена види се и по томе што се и у Библији помиње на више места: „... узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава коријења и смирне, урме и бадема" (I. Мојс. 43,11). Ове речи Мојсије је записао на 1.610 година пре нове ере. Јеврејски цар Соломон саветује: „Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат јер је сладак грлу твојему" (Приче Соломонове 24, 13). Када је Христос после Васкрсења први пут стао међу апостоле: „А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. И узевши једе пред њима" (Лука 24,42-43).
Око 2.000 година пре нове ере Грци су почели да насељавају Балканско полуострво. Најпознатија грчка племена били су Ахајци, Еолци, Јонци и Дорци. У то време је постојала увелико развијена цивилизација на острву Криту. Грчко племе Ахајци, изградили су своју културу која по граду Микени назва се микенска култура. Око 1.400 година пре нове ере Ахајци су освојили Крит, срушили државу Крићана, али су прихватили тековине критске културе. Период критско-микенске културе трајао је од 3.000 до 1.150-те године пре наше ере.
У овом периоду поред земљорадње, заната и уметности било је развијено и пчеларство, које је за собом оставило бројне трагове. Најстарији подаци о пчеларству засновани су на археолошким открићима. На острву Криту су нађене глинене кошнице и други предмети пореклом 3.400 година пре наше ере. Те примитивне кошнице су прављене од глине, имале су цеваст облик а постављане су положено. Такве исте кошнице су приказане и на старим египатским цртежима, који потичу из 1.450-те године пре наше ере. Француз Демарк је 1930. године нашао у гробу једног принца врло леп уметнички обликован златан накит на коме су приказане две пчеле, савијене око округлог медног сата, израђен на Криту 1.700 година пре наше ере. Поред велике уметничке вредности овај накит има још већу вредност за историју пчеларства јер према облику саћа указује да су кошнице у то време били цилиндричне. (Овај накит је 1979. год. био амблем Светског конгреса „АПИМОН-ДИЈЕ" одржаног у Атини. Прим. уред.).
Половином XII века пре нове ере грчко ратничко племе Дорци продрло је на Пелопонез, разорило град Микену и уништило многе од тековина критско-микенске културе. После пропасти критско-микенске културе настаје доба о којем сазнајемо на основу Хомерових спевова Илијаде и одисеје. Хомерско доба обухвата пе-риод од XII до VIII века пре нове ере. Први писани подаци о пчеларству код Грка потичу од Олимпијских игара 776. године пре наше ере, за време песника Хомера и Хесиода. У „Одисеји" Хомер наводи појединости о меду, а у „Илијади" упоређује мноштво људи са густим пчелињим ројевима. Хесиод описује трутове као паразите који живе на рачун вредних пчела.
Историчар Херодот и Павсани су нам оставили податке да су у VII веку пре наше ере кошнице биле прављене од дрвета („дашчаре"). На једном месту се наводи како је Кипселу, будућег цара Коринта, када је био мали као дете, мајка сакрила од рођака у једну кошницу од кедровине.
Од многрбројних грчких држава Атина је била најразвијенија и прва демократска држава у историји света. Атински законодавац - реформатор Солон је ишао у Египат на 600 година пре наше ере да би проучио тамошњи начин пчеларења. По повратку из Египта донео је законе о начину преношења кошница на пашу, као и прописе по којима пчелињаци морају бити удаљени један од другог најмање 300 стопа. У то време се и код Грка вршило селеће пчеларење преносећи лађама кошнице на оближња острва ради коришћења пчелиње паше. У петом веку старе ере, на Акропољу крај Атине, било је око двадесет хиљада кошница. Читав низ античких писаца тврдио је да је најбољи антички мед. Феофраст прича како је слао својим пријатељима на острво Родос најскупљи химетски мед, да би развеселио пријатеље и што се антички мед сматрао као најлепши дар учињен пријатељима. Павсани је сматрао да је антички мед најбољи мед јер је потицао од биљке зване чибур и од ароматског биљног растиња. Хипократ, најпознатији грчки лекар - оснивач медицине, још у петом веку пре наше ере прописивао је мед здравим и болесним особама. Хипократ наводи како мед има лековита својства и да помаже при лечењу оболеле коже, обољења грла, да ублажава кашаљ, да лечи од кијавице и од многих других болести.
Поред Хомера и Хесиода, првих писаца о пчелама и пчеларству код Грка, јављају се и други писци, као Анаксагора и Ксенофон у петом веку пре наше ере, затим Аристотел и његов сарадник Феофраст у четвртом веку пре наше ере. После њих био је Демокрит са својим делом „Георгике", у другом веку пре наше ере. Сви истакнути грчки писци износили су значај и стање пчеларства у тим временима. Познати грчки војсковођа Ксенофон (400 година пре наше ере), у свом делу „Економ" (сељачко домаћинство) наводи да је матица женска јединка и назвао ју је „краљица", уочио је поделу рада у кошници и између осталог саветује уништавање трутова. Систематским изучавањем пчела бавио се и Аристотел (рођен 384, умро 322. године пре нове ере), који је у свом капиталном делу у десет томова „Историја животиња" - посветио много страница пчели. Тако нпр. Аристотел описује како се трутови могу родити без матице од пчела радилица, да пчеле воде бригу о чистоћи у кошници, као и да дају предност чистој води. Поред биолошких података, он даје упутство и за практично пчеларење. Он предлаже да се мед одузима од пчела у јуну и јулу месецу, тј. када је потпуно зрео. Исто тако, он је први запазио трулеж пчелињег легла и назвао је „злоћудна болест легла".
Хелинистичко доба, које је почело освајањима Александра Македонског (336. - 323. пре нове ере) највећег освајача у старом веку и трајало све до пада свих држава под власт Римљана, позитивно је утицало на развој свих области стваралаштва. И привреда је тада доживела успон, нарочито трговина, занатство, земљорадња, па и пчеларство. Херодот, а касније и Ксенофон и Диодор, тврдили су да су знамените људе који би умрли далеко од Грчке балсамовали са медом, а затим их слали у Грчку на сахрану. И Цицерон (од 106. до 43. године пре нове ере), велики беседник и писац, је својевремено доказивао како су Персијанци своје покојнике премазивали воском, а тело Александра Македонског превезено је у домовину потопљено у меду, јер мед спречава труљење.
Рим је био највећа држава у старом веку. Крајем првог века пре нове ере римска држава је постала царство (империја). Први римски цар био је Октавијан Август који је владао крајем старе и почетком нове ере (27. пре нове ере до 14. године нове ере). Доба Августове владавине је сјајни период римске историје када је римска култура достигла врхунац а у књижевности је владао „златни век". И пчеларство је достигло врхунац развоја у време цара Августа, на прелазу из старе у нову еру. Римљани, као на пример: Варон, Плиније, Диодор Сицилијски, Вергилије, Колумела, Сенека и многи други износе интересантне прилоге о животу и понашању пчела.
Римски писац Варон, у првом веку старе ере, у својој књизи „О сеоском домаћинству" описује кошнице од прућа, глине и дрвета. Он је тврдио да у римској држави са провинцијама, укључујући и Горњу Мезију (данашњу Србију), није било ни једне вилае, како су се звала таква имања, која нису имала алвеариум (пчелињак). Готово у исто време и Плиније у својој књизи „Историја природе" даје савете о избору места за пчелињак и спомиње прву кошницу од стакла за посматрање пчела. Он пише да је видео у Германији, на обали Рајне, огромне кошнице високе осам стопа.
Прве доказе о пчеларству у северозападном делу Европе изнео је морепловац и географ Питеј, који је живео у Марсељу, грчкој крлонији у четвртом веку пре наше ере. Он је својсвремено тврдио да становници данашње Немачке и Данске справљају напитак од меда. У Ектави на Јитланду - Данска, пронађен је гроб једне жене стар 1.500 година пре наше ере, у којем је нађена и чаша од брезове коре са остацима медног вина. Хемијска анализа је потврдила да је то вино прављено од смесе меда и екстрата цвета баштенских јагода и липе.
У првом веку старе ере, Диодор Сицилијски тврди како се на Корзици добија обиље меда и воска и да се народ храни млеком и медом. Осим тога наводи како се на Корзици поштују правила - рој пчела припада оном пчелару који га први пронађе. Велики и славни римски песник Вергилије (70. године старе ере - 19. године нове ере) испевао је пастирске песме и поучни еп о пољопривреди, као и јуначки еп Енијиду. Пошто је и сам био пчелар, придавао је изузетан значај особинама меда. Описујући живот и особине пчела, спевао је оду и посветио пчелама најдивније речи: да је њихово племе бесмртно и у себи носи један део Божанске мудрости, небеску искру и етерску душу.
Римски писац Колумела живео је крајем старе и почетком нове ере. Као агроном проучио је све што је до тада било написано у Риму, Грчкој и Картагини. Затим се са пољопривредом и пчеларством боље упознао путујући кроз Италију, Шпанију, Сирију и Сицилију. Колумела је у времену од 35. - 45. године нове ере написао капитално дело „Пољопривредна економика" у 12 књига. Ово дело обухвата све гране пољопривреде а девета књига је посвећена пчеларству. Ово дело су касније Арабљани превели на арапски, што доказује његову вредност. Са пуно знања Колумела пише: о избору места за пчелињак, о пчелињој паши, одузимању меда, болестима пчела и њиховом лечењу. Он даје детаљна упутства како поступати приликом куповине пчела, хватања ројева, спајања пчела, прихрањивања и тд. Затим препоручује сеобу кошница на богатију пашу. Колумела описује различите типове кошница у зависности од материјала од кога су изграђене. На прво место ставља кошнице изграђене од коре, плуте, јер нису хладне зими нити претопле лети. На друго место ставља кошнице изграђене од врбовог прућа облепљеног иловачом и кошнице од издубљеног стабла. Најгоре су кошнице од глине, јер се прегреју лети и замрзавају зими. Ова Колумелина књига о пчеларству доказује да је у то време у старом Риму пчеларство било врло развијено, а систем пчеларења познавао је многе принципе које и савремено пчеларство примењује, и да је то својевремено био врло користан приручник какав нису имали многи народи света ни 17 -18 векова касније.
Римско царство је император Теодосије поделио на два дела: Источно римско царство, са седиштем у Константинопољу (Цариграду) и Западно римско царство, са седиштем у Риму. Привредно и културно развијеније Источно римско царство, названо Византија, надживеће Западно римско царство за скоро пуних 1.000 година. Западно римско царство срушено је 476. године и на рушевинама некада моћног царства настале су нове варварске државе у којима се постепено изграђивало ново друштво. Тиме се завршио стари век, а започињао је средњи век.
(ПЧЕЛАР 12/1995. стр.373)
