Добро дошли на сајт Милоша Антонићa, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

 

 

 

 

        Први светски рат је опустошио Србију. Народ је десеткован, привреда уништена, пчеларство такође претрпело огромну штету. Пчелари су гинули у рату а пчелињаци пропадали. Драстично је смањен и број пчелара и број пчелињих друштава. Према попису из 1910. године у Србији је било 269.768 кошница а 1920. године само 175.592, што говори да је Први светски рат смањио број кошница у Србији за више од једне трећине.²
            По завршетку рата, требало је све почињати из почетка. Почели су стасавати нови пчелари, ницати нови пчелињаци и обнављати се стари. Ипак је требало много времена да се обнови рад Српског пчеларског друштва. Исто је обновило рад тек 21. априла 1920. године, а од 1. јануара 1921. године, након пуних 18 година, почело је поново да издаје часопис "Пчелар".
        У часопису "Пчелар" налазимо драгоцене податке о пчеларству Шапца и околине. У обновљеном раду Српског пчеларског друштва, на самом почетку, срећемо име једног шабачког пчелара. На редовном годишњем збору чланова Српског пчеларског друштва, 16. априла 1921. године у Београду, у нову управу је за члана изабран и г. Мика Спасојевић из Шапца.³
        Међу првим сарадницима обновљеног часописа "Пчелар" са својим интересантним прилозима срећемо, у 1922. години, Милутина В. Рајлића и Станојла Јошића из Салаша Црнобарског.
        На почетку 1924. године Српско Пчеларство друштво је у свом саставу имало 20 подружина а у току године су формиране још две нове подружине, и то у Мраморку (Банат) и Равњу (Србија - Мачва).⁴
        Године 1925. на дан 25. априла формирана је Штитарска пчеларска подружина у Штитару са 20 чланова. Управу подружине су сачињавали: председник Милорад Д. Гаврић; потпредседник Драгић Н. Туфегџић; секретар Витомир Петровић и благајник Јаков Максимовић.⁵ Исте године се у часопису "Пчелар" извештајем са свог пчелињака огласио Милутин В. Рајлић из Салаша Црнобарског.⁶ У следећем броју уредништво часописа је дало одговор г. Мил. Р. Михаиловићу, учитељу из Шапца.⁷
        У 1926. години опет се запажа активност Милутина Рајлића из Салаша Црнобарског, који у "Пчелару" 1/1926. на стр.19 у чланку За ширење пчеларства у нашој домовини износи користи од пчеларства, позива на оснивање нових пелињака и наводи да његов пчелињак броји 100 кошница. Објављена је и слика његовог пчелињака.

 

 

        Савез Југословенских пчеларских друштава организовао је Конгрес и пчеларску изложбу 22. и 23. августа 1926. године у Дубровнику. На тој изложби учествовао је велики број излагача из свих крајева ондашње Југославије. Учесник је био и Милутин Рајлић, који је на истој награђен Златном медаљом.⁸
        У 1927. години, поред Рајлића, у часопису "Пчелар" се врло успешно појавио и Миладин Рогић, учитељ из Глоговца. Иницијативом Миладина Рогића, учитеља у Глоговцу, образована је нова пчеларска подружина под именом Мачванско-дринска пчеларска подружина са седиштем у Глоговцу, у срезу мачванском, у области подринској. За председника је изабран Милутин Рајлић, из Салаша Црнобарског, који има највећи пчелињак у целој околини, а за благајника и секретара Миладин Рогић, учитељ у Глоговцу.⁹ У "Пчелару" 10/1927. године на стр. 238 представљен је пчелињак учит. Миладина Рогића из Глоговца са сликом.



 

 

        У Прагу је од 3. до 10. јуна 1927. године одржан Четврти општи словенски пчеларски конгрес и велика пчеларска изложба. Према списку награђених да се закључити да су на истој учествовали Милан Илић, пчелар из Владимираца који је добио "Диплому Министарства земљоделства" и Милутин Рајлиђ, пчелар из Салаша Црнобарског који је награђен "Дипломом Земљоделскога савета".¹⁰
        У "Пчелару" за 1928. годину налазимо податак да је Мачванско-дринска пчеларска подружина, 8. априла 1928. године, одржала свој годишњи збор и том приликом изабрала чланове нове управе: за председника Милутина В. Рајлића, за секретара и благајника Милутина Јездимировића, за чланове одбора: Илија Милић (свештеник), Живојин Теодоровић, Живко Остојић, Владан Ј. Теодоровић и Милорад Иванковић; за чланове надзорног одбора: Марко ]аковић, Маринко Илић, Радован Јуришић (свештеник) и Станојло Јошић. Седиште ове подружине премештено је из Глоговца у Салаш Црнобарски.¹¹
        У "Пчелару", у 1928. години, опет се огласио Миладин Рогић из Глоговца, описујући неке експерименте на свом пчелињаку и о сејању медоносног биља (хељде и фацелије).¹² Милутин Рајлић је писао о Јовану Алексићу, пчелару из Црне Баре, који је први у селу почео да пчелари кошницама са покретним саћем.¹³ У истој години су се са питањима уредништву "Пчелара" јавили Добросав Андрић, пчелар из Шапца и Живадин Јовичи}, економ из Шапца.
        Када је 1929. године изашла из штампе нова пчеларска књига "Рационално пчеларење" по најновијим методама и најпогоднијим кошницама од Јована П. Јовановића, уредника "Пчелара", у давању мишљења и оцене о истој јавио се у "Пчелару" Вел. Ј. Бујишић, учитељ из Криваје. Он пише да је распродао примљене књиге и да ће моћи продати још десетак комада. Дајући оцену књиге он пише: "Ма колико рекао о вредности ове ваше књиге ипак небих могао довољно изразити колико ми се она свиђа, као и свима, осталим овд. пчеларима, којима сам је овде дао! Међу првим наградама које будем давао својим ђацима биће Ваша књига "Рационално пчеларење".¹⁴
На почетку 1930. године у Управном одбору Српског пчеларског друштва као члана срећемо име Милутина Рајлића из Салаша.¹⁵ Исти је на пчеларској изложби, приликом одржавања Конгреса Савеза југословенских пчеларских друштава, 23. и 24. августа 1930. године, у Осјеку награђен првом наградом, златном медаљом и дипломом.¹⁶ У часопису "Пчелар" у 1930. години, поред сталног сарадника Милутина Рајлића, срећемо још Миливоја Н. Лолића, пољопривредног референта из Владимираца, Станојла Д. Јошића, из Салаша Црнобарског и Вел. Ј. Бујишића, учитеља из Криваје.
        У 1930. години, на иницијативу среског пољопривредног референта Миливоја Н. Лолића, сазван је у Владимирцима збор пчелара из места и околине, па је на збору образована Владимирачка пчеларска подружина. У управни одбор су изабрани: председник Миливој Н. Лолић, срески пољоприв. реф. из Владимираца. Секретар и благајник Обрад М. Анић, земљорадник из Владимираца. Чланови: Милорад Ив. Гајић, учитељ у Крнулама, Крстивоје Лекић, земљорадник из Крнула и Живко Павловић, земљорадник из Меховина. Надзорни одбор: председник Мита Миљковац, економ из Владимираца. Чланови: Милорад Живановић, теж. из Бобовика и Јован М. Илић из Владимираца.¹⁷
        У Шапцу је 31. децембра 1930. године од пчелара из Шапца и околине образована нова пчеларска подружина под именом Поцерска пчеларска подружина са седиштем у Шапцу. У управни одбор су изабрани: председник Војислав Б. Тодоровић, пуковник; потпредседник Петар Ђорђевић, учитељ; секретар Милан Шарац, учитељ; благајник Живојин Богуновић, пензионер; чланови управе: Александар Николић, седлар, Никола Николић, економ, Богосав Поповић, срески пољопривр. Економ, Драгутин Филиповић, столар и Велимир Бујишић, учитељ. У надзорни одбор: Никола Поповић, трговац, Јован Марковић, вртлар и Василије Јоковић, маш. шлосер.¹⁸
        Година 1931. остала је пчеларима Шапца и околине у великом и лепом сећању због једног великог пчеларског скупа и предавања у [апцу. У недељу 8. фебруара 1931. године у пуној дворани Учитељске школе одржао је предавање потпредседник Српског пчеларског друштва и уредник часописа "Пчелар" Јован П. Јовановић. У првом делу предавања изложен је значај пчеларства у нашој народној економији, а у другом делу теоријска објашњења и практична упутства за рационално пчеларење помоћу најпогоднијих кошница. Предавању су присуствовали Њ. Преосвештенство Епископ шабачки Михаило са више свештеник, председник општине, директори и наставници учитељске и пољопривредне школе са ђацима завршних разреда и преко стотину пчелара из Шапца и околине, међу којима је било поред сељака и учитеља и свештеника из околине. Предавање је трајало два и по часа а праћено је и саслушано до краја са особитом пажњом и интересовањем. По завршеном предавању предавач је одговорио на постављена питања.¹⁹
        На годишњој скупштини Српског пчеларског друштва, 15. новембра 1931. године у Београду, у извештају управног одбора заслужено је похваљен рад подружина Шабачке и из Салаша Црнобарског.²⁰
        Крајем 1931. године Мачванско-дринска пчеларска подружина је у Салашу Црнобарском на годишњој скупштини изабрала нову управу коју чине: Управни одбор: председник Милутин В. Рајлић. Благајник-секретар: Милан Васиљевић, учитељ. Чланови: Живан Љ. Остојић, Станојло Д. Јошић, Јован С. Остојић и Никола Копрић. Надзорни одбор: Председник: Драгутин Бојичић. Чланови: Драгић Лацковић и Чеда Станковић.²¹ Подружина је у 1931. години бројала 46 чланова са укупним бројем од 620 кошница са покретним саћем.²²
        Поцерска пчеларска подружина у Шапцу одржала је своју годишњу скупштину, 27. марта 1932. године, одобрила рад дотадашње управе, дала јој разрешницу и изабрала нову управу: Управни одбор: председник Војислав Тодоровић, пуковник из Шапца. Потпредседник: Милан Д. Шарац, учитељ из Шапца. Благајник: Жика Богуновић, рез. капетан. Секретар: Пера В. Ђорђевић, учитељ у Шапцу. Чланови: Вел. Бујишић, учитељ, Драг. Филиповић, столар, Сава Радовановић, економ, Иван Симић, столар, Новак Николић и Ђока Алексић, економ.²³
        Мачванско-дринска пчеларска подружина у Салашу Црнобарском организовала је значајно предавање, 5. јуна 1932. године, у основној школи. Предавање је одржао потпредседник Српског пчеларског друштва и уредник "Пчелара" Јован П. Јовановић. Предавању је присуствовало око 60 пчелара из ближе околине. Велику већину присутних сачињавали су сељаци, и знатан број свештеника, учитеља, трговаца и других. Предавање је трајало више од два часа. Предавач је по том направио малу пчеларску екскурзију по Мачви и посетио неколико већих пчелињака: Станојла Јошића из Салаша са 60 кошница; Милутина Рајлића из Салаша са 150 кошница; Миладина Рогића из Глоговца са 50 кошница; Др Јована Алексића из Црне Баре са 30 кошница и Мијаила Самуровића из Прњавора са 90 кошница.²⁴
          Поред већ познатих имена која се често срећу у "Пчелару" и јављају са разним извештајима и дописима, 1932. године се писмом уредништву јавља и један нови пчелар Живорад Р. Лацковић из Клења, који хвали председника своје подружине - Милутина Рајлића и уредника "Пчелара" Јована П. Јовановића.²⁵
        Скупштина Мачванско-дринске пчеларске подружине у 1933. години одржана је 15. јануара у Салашу Црнобарском. Том приликом је изабрана нова управа и то: Управни одбор: председник, Милутин В. Рајлић, потпредседник, Станојло Д. Јошић, секретар и благајник Милан Васиљевић, чланови: Живан Љ. Остојић, Јован Д. Остојић, Радован Јошић и Милорад Ж. Којић. Надзорни одбор: председник: Драгић Н. Лацковић, чланови: Илија Смиљанић, Драгутин Ј. Бојичић и Младен Ј. Гатић.²⁶
        По жељи управе пчеларске подружине у Шапцу управа Српског пчеларског друштва послала је свога потпредседника и уредника "Пчелара" Јована П. Јовановић у Шабац, који је 28. јуна 1933. године одржао два предавања. Једно предавање пре подне за ученике учитељске и пољопривредне школе, а друго по подне за пчеларе.²⁷
        Највише података о пчеларским догађајима налазимо у вези са најактивнијом пчеларском подружином - у Салашу Црнобарском. Тако је 31. децембра 1933. године већ одржана годишња скупштина на којој су управни и надзорни одбор поднели извештаје о свом раду у 1933. години који су једногласно усвојени. Изабрани су у управни одбор: за председника Милутин В. Рајлић, за потпредседника Станојло Д. Јошић, за чланове: Јован Остојић, Радован Јошић и Милорад Којић; за надзорни одбор: за председника Милош Ђ. Ерић, за чланове: Иван Мутавџић, Драгутин Ј. Бојичић и Милутин Бојичић; за секретара-благајника Милан Васиљевић.²⁸
        У Београду се, под покровитељством Његовог Величанства Краља Југославије Александра Првог, од 26-28. августа 1934. године одржао Шести свесловенски пчеларски конгрес са пчеларском изложбом. Изложбу је посетило преко 20.000 грађана а иста је, на захтев посетилаца, продужена за три дана. Његово Величанство Краљ је примајући се покровитељства конгреса и изложбе дао своју помоћ од 10.000 динара за награде излагачима на изложби.²⁹
        Оцењивачки одбор Свесловенске пчеларске изложбе наградио је и одликовао: "Новчаном наградом Његовог Величанства Краља од 500 динара" као првог од шест награђених је Милутин В. Рајлић, пчелар из Салаша Црнобарског. "Златном медаљом" између осталих награђени су: Милутин Рајлић из Салаша Црнобарског, Миладин Рогић, учитељ из Глоговца и Михаило Самуровић, економ из Прњавора (Мачва). "Сребрном медаљом" су између осталих награђени: Милан Аничи}, земљорадник из Бадовинаца, Станојло Д. Јошић, земљорадник из Салаша Црнобарског и Милан Ј. Илић, прота из Владимираца. "Дипломе" су између осталих добили: Сима Јошић, из Салаша Црнобарског, Драгић Н. Лацковић, из Клења, Драгутин Ј. Бојичић, земљорадник из Дубља, Драгић М. Тодић, земљорадник из Дубља, Милутин Бојичић-Петровић, земљорадник из Дубља, Радован Јошић, земљорадник из Салаша Црнобарског, Драгослав Новаковић, учитељ из Дубља и Живојин Теодоровић, пчелар из Салаша Црнобарског. "Новчаном наградом Савеза југословенских пчеларских друштава од 300 динара" награђена је и Љубица М. Рогић, учитељица из Глоговца, а "новчаном наградом од 200 динара", између осталих, награђени су: Милорад Ж. Којић, Јован Остојић и Ђорђе Рајлић, земљорадници из Салаша Црнобарског, Милорад Ж. Јокић, земљорадник из Клења, Владимир Вуковић, земљорадник из Риђака, Живко Павловић, земљорадник из Меховина, Чедомир Станковић, земљорадник из Липолиста, Драгић Тодић, Драгутин Бојичић и Милутин Бојичић из Дубља.³⁰
        О Милутину Рајлићу, солунцу - носиоцу Албанске споменице, имало би много шта да се напише (опширније о његовом животу и раду неком другом приликом) али ћемо се овде задржати на само једном детаљу. Он је 1934. године имао највећи и најлепши пчелињак у околини са преко 200 кошница.
 

        Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ, који је пратио сваки рад за добро народа, запазио је и рад земљорадника и пчелара Милутина В. Рајлића и благоволео је, одмах после Свесловенске пчеларске изложбе, подарити му титулу Дворског лиферанта меда.³¹


 

 

 

        Мачванско-дринска пчеларска подружина у Салашу Црнобарском одржала је редовну годишњу скупштину 14. јануара 1935. године. На скупштини је примљен извештај о раду у 1934. години, па је управном и надзорном одбору дата разрешница. Потом је скупштина изабрала нову управу у коју су ушли већином стари чланови и то у управни одбор: за председника Милутин В. Рајлић, за потпредседника Станојло Д. Јошић и за чланове Јован Остојић, Радован Јошић и Божа Јошић; у надзорни одбор: за председника Михаило Ј. Самуровић и за чланове Миладин Рогић, Драгутин Бојичић и Милутин Бојичић. За секретара-благајника је изабран Милорад Ж. Којић. Подружина је имала 31 члана са 770 кошница са покретним саћем.³²
        На скупштини Српског пчеларског друштва, 15. марта 1936. године у Београду, за једног од делегата за Савезну скупштину изабран је и Милутин Рајлић, иначе дугогодишњи члан Управе Срп. пчеларског друштва.³³
Лешничка пчеларска подружина у варошици Лешници основана је 20. марта 1936. године. Председник подружине је Др Л. Мокијевски, потпредседник је Јосип Јеротић а секретар Веселин Пуић.³⁴
        Мачванско-дринска пчеларска подружина у Салашу Црнобарском одржала је, 14. јануара 1937. године, своју редовну годишњу скупштину. Управа је са малим изменама остала готово иста: председник управног одбора Милутин В. Рајлић, чланови: Станојло Д. Јошић, Милутин Р. Остојић, Радован Јошић и Јован Остојић; надзорни одбор: председник Михаило Самуровић, чланови: Миладин Рогић, Војислав Ђаковић и Милорад Ж. Јокић; секретар-благајник Милорад Ж. Којић.³⁵
        Метковићка пчеларска подружина одржала је своју редовну годишњу скупштину, 27. јануара 1937. године, у основној школи у Метковићу. Скупштини је присуствовало 14 чланова који поседују 317 кошница са покретним саћем. Изабрана је нова управа: председник Милосав Мишковић, књиговођа-благајник Иван Мутавџић, чланови управе: Михајло Мијатовић, Живан Васић, Чедомир Мишковић и Живорад Вујић. У надзорни одбор су изабрани за председника Милош Ерић, и за чланове: Ђурица Вешић и Михаило Ерић. За делегата за скупштину Српског пчеларског друштва изабран је Иван Мутавџић.³⁶
        У Београду је 14. марта 1937. године одржана редовна скупштина Српског пчеларског друштва на којој је дошло до размимоилажења и велике неслоге међу члановима управног одбора. Наиме, Тихомир Јевтић и др Боривоје Милојевић нису се слагали са извештајем председника Светозара К. Ђорђевића и нису потписали извештај. Због већ настале нетрпељивости и бурних полемика на скупштини, приликом избора за нову управу појавиле су се две листе: предлог Светозара К. Ђорђевића и предлог Тихомира Јевтића дотадашњег уредника "Пчелара". По завршеном гласању констатовано је: да је за листу Светозара Ђорђевића гласало 509 чланова а за листу Тихомира Јевтића 103 гласа. Према томе изабрана је великом већином управа са листе Светозара Ђорђевића као и надзорни одбор. Међу изабраним члановима управе био је и Милутин В. Рајлић из Салаша Црнобарског.³⁷
        Пчеларска подружина у Владимирцима је после неколико година постојања била вероватно престала са радом те је на дан 10. јануара 1937. године у Владимирцима (срез посавотамнавски) основана нова подружина иницијативом Љубомира Нешића, среског пољопривредног референта. У управни одбор изабрани су Милан Јовановић, учитељ из Скупљена, Драгутин Којић, пољопривредник из Скупљена, Чедомир Обрадовић, пољопривредник из Вукошића и Мирослав Илић, трговац из Владимираца. У надзорни одбор су изабрани: Миша Станковић, апотекар из Владимираца, Танасије Најда, земљорадник из Бобовика, Милорад Живановић, земљорадник из Бобовика и Мита Миљковић из Владимираца. Магационер Миодраг Чолић из Владимираца, секретар-благајник Љубомир Нешић из Владимираца. Председник управе је Милан Јовановић, учитељ из Скупљена. Председник надзорног одбора је Миша Станковић, апотекар из Владимираца. Подружина је тренутно имала 18 чланова.³⁸






 

        У Владимирцима је 2-4. јуна 1938. године одржан пчеларски течај на којем је узело учешћа око 40 пчелара из Владимираца и околине. Течајем је руководио срески пољопривредни референт Љубомир Нешић, секретар подружине, а предавања су одржали Милан Јовановић, учитељ и председник подружине, Милош Дим. Станковић, апотекар и председник надзорног одбора, као и стари пчелар Живко Павловић, земљорадник из Меховина. Теоријска предавања одржавана су у владимирачкој основној школи, а практични радови су извођени на угледном пчелиљаку Мише Станковића, апотекара из Владимираца. На завршетку течаја слушаоцима су подељене награде у пчеларским справама и пчеларским књигама.³⁹
        Мачванско-дринска подружина је своју редовну годишњу скупштину одржала 15. јануара 1939. године. У управни одбор су изабрани: за председника Милутин В. Рајлић; за потпредседника Станојло Јошић; за секретара и благајника Милорад Ж. Којић; чланови Живан Јанковић, Милутин Р. Остојић и Душан Милосављевић. Надзорни одбор: председник Јован Д. Остојић; чланови Драгојло Бановац, Милорад Ж. Јокић и Младен Бановац.⁴⁰
    Пет дана касније, 20. јануара 1939. године, одржала је редовну годишњу скупштину и подружина у Метковићу. У нову управу су изабрани, у управни одбор: за председника Милосав К. Мишковић; чланови: Живан Вешић, Милутин Васић, Чедомир Мишковић и Станимир Вешић. У надзорни одбор: за председника Милан Ј. Ерић; чланови: Ђурица Вешић и Милош Ерић. Делегати за скупштину Српског пчеларског друштва: Иван Мутавџић и Чедомир А. Мишковић. На скупштини је учињен и помен умрлом члану Живораду Вујићу.⁴¹
        Пчеларска подружина у Владимирцима одржала је своју редовну годишњу скупштину, 29. јануара 1939. године, у присуству око 40 пчелара. Пошто није био присутан председник управног одбора скупштину је отворио председник надзорног одбора Милош Д. Станковић, апотекар, и том приликом одржао једно кратко предавање: "О улози меда у људској ишрани". У нову управу су ушли: за председника Милош Дим. Станковић, апотекар, а за чланове Радивој Крунић, учитељ из Крнула, Мирослав Илић, трговац и Танасије Најдан, земљорадник. У надзорни одбор: за председника Лазар Јанковић, учитељ из Вукошућа, и за чланове Живко Павловић, земљорадник и Чедомир Обрадовић, земљорадник. Истог дана, у вече, чланови подружине приредили су своју прву забаву, где су чланови, поред концертног дела, извели врло успешно и један шаљиви комад. Приређена је и лутрија на један оригиналан начин, добитци су били у меду.⁴²
        У 1940. години у часопису "Пчелар", серијалом својих предивних написа под називом "Из моје праксе", огласио се Милутин В. Рајлић, а поред њега и Јован И. Алексић из Црне Баре и Миодраг М. Станојловић свештеник из Штитара.
        Мачванско-дринсака подружина је своју редовну годишњу скупштину одржала 14. јануара 1940. године. На истој је на место секретара-благајника, Милорада Којића који је поднео оставку, изабран Јован Остојић. На упражњено место у управном одбору изабран је Будимир Станчетић. Остали чланови управног и надзорног одбора остали су исти. За делегате на скупштину Српског пчеларског друштва изабрани су Душан Милосављевћ и Милорад Јокић.⁴³
        На дан 9. децембра 1940. године састали су се пчелари села Штитара и основали (обновили) пчеларску подружину. У управни одбор изабрани су: за председника Миодраг М. Станојловић, свештеник; за чланове: Светозар Вуковић, Лука Маричић, Јован Гаврић, Јанко Арсеновић, сви из Штитара; у надзорни одбор: Тихомир Глигић, Будимир Пајић и Александар Брајић. За секретара-благајника и магационера изабран је Драгутин Брајић из Штитара.⁴⁴
        Крајем 1940. или почетком 1941. године пчелари у Мачванском Белотићу основали су своју подружину. На оснивачкој скупштини за председника управног одбора изабран је Иван А. Јосиповић, за чланове Божидар Јовичић и Драгутин Ј. Смиљанић. За председника надзорног одбора изабран је Светозар Милинковић а за чланове Будимир Смиљанић и Драгољуб Манојловић. За секретара-благајника и магационера изабран је Милутин Васић.⁴⁵
        Мачванско - дринска подружина у Салашу Црнобарском одржла је своју редовну годишњу скупштину 12. јануара 1941. године. На скупштини је продужен мандат досадашњем руководству и управа је остала иста.⁴⁶
        А онда је дошао 6. април 1941. године. Опет су у Србији тужно звона зајецала и објавила да се над Србијом опет наднео црни облак - да је и код нас стигао Други светски рат који ће Србији донео окупацију и братоубилачки рат. Ратна разарања нису поштедела ни пчеларство. Опет су страдали многи пчелари и уништени многи пчелињаци.
___________________________________________________________________

¹ Рођен је 1961. године. Живи и ради у Коцељеви. Пчелари од 1985. године, тренутно са 60 Фарарових и 40 ДБ кошница које сели на више паша у току године. Био је председник Удружења пчелара у Пецкој и Коцељеви у више мандата. Од 2004 - 2006. године био је члан Извршног одбора СПОС-а и председник Комисије за доделу признања. Од 25. 08. 02007. године члан је редакције часописа "Пчелар". У часопису "Пчелар" је до сада објавио преко 25 радова из историје пчеларства и десетак других радова. Добитник је Дипломе "проф. Јован Живановић", златне медаље "Заслужан пчелар", "Повеље СПОС-а" као и низа других повеља, медаља, диплома и захвалница. Добитник је и  "Повеље поводом 110 година СПОС-а".
² Пчелар 10/1921, стр. 15.
³ Пчелар 5/1921, стр. 14.
⁴ Пчелар 12/1924, стр. 187.
⁵ Пчелар 6/1925, стр. 93.
⁶ Пчелар 2/1925, стр. 19.
⁷ Пчелар 3/1925, стр. 48.
⁸ Пчелар 10/1926, стр. 228.
⁹ Пчелар 9/1927, стр. 213.
¹⁰ Пчелар 6/1928, стр. 140.
¹¹ Исто
¹² Пчелар 7-8/1928, стр.174.
¹³ Исто, стр. 180.
¹⁴ Пчелар 12/1929, стр. 284.
¹⁵ Пчелар 1/1930, стр. 30.
¹⁶ Пчелар 11/1930, стр. 352.
¹⁷ Пчелар 8/1930, стр. 250.
¹⁸ Пчелар 2/1931, стр. 50.
¹⁹ Пчелар 3/1931, стр. 93.
²⁰ Пчелар 12/1931, стр. 355.
²¹ Пчелар 1/1932, стр. 29.
²² Пчелар 5/1932, стр. 150.
²³ Пчелар 6/1932, стр. 185.
²⁴ Пчелар 7-8/1932, стр. 209.
²⁵ Исто, стр. 232.
²⁶ Пчелар 2/1933, стр. 63.
²⁷ Пчелар 7/1933, стр. 222.
²⁸ Пчелар 2/1934, стр.62.
²⁹ Пчелар 10/1934, стр. 308.
³⁰ Исто, стр. 330.
³¹ Пчелар 11/1934, стр. 370.
³² Пчелар 2/1935, стр. 61.
³³ Пчелар 4/1936, стр. 99.
³⁴ Пчелар 5/1936, стр. 159.
³⁵ Пчелар 2/1937, стр. 64.
³⁶ Исто
³⁷ Пчелар 4/1937, стр 117.
³⁸ Пчелар 5/1937. стр. 167.
³⁹ Пчелар 7/1938, стр. 215.
⁴⁰ Пчелар 2/1939, стр. 60.
⁴¹ Исто, стр. 61.
⁴² Пчелар 6/1939, стр. 196.
⁴³ Пчелар 4/1940, стр. 128.
⁴⁴ Пчелар 3/1941, стр. 121.
⁴⁵ Исто, стр. 122.
⁴⁶ Пчелар 2/1941, стр. 77.

(Текст, без фотографија, објавио  ''БИЛТЕН'' АСОЦИЈАЦИЈЕ ПЧЕЛАРСКИХ УДРУЖЕЊА МАЧВАНСКОГ И КОЛУБАРСКОГ ОКРУГА, Шабац 2010, стр.45)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства