Добро дошли на сајт Милоша Антонићa, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

 

 

 

 

Након пропасти средњевековних српских држава и пада под турску власт, Срби су више пута били приморани да се селе у крајеве преко Саве и Дунава. Сеобе Срба започете одмах после битке на Косову, 1389. године, настављају се све до краја седамнаестог века, а у Банат и до краја осамнаестог века. Највећа од свих сеоба – Велика сеоба Срба одиграла се 1690. године под Патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Те године Срби су од аустријског цара Леополда добили повељу којом им дозвољава да се населе све до Будима и гарантовао им је црквено-школску аутономију, чиме је озакоњен положај Срба у Угарској.

 

        Дошавши у нове пределе Срби не само да задржавају понето пчеларско знање него га још више развијају. Тако је временом настала потреба за писаном речи, за пчеларским саветима, упутствима и књигама.
        У Сомбору је, 12, маја 1789. године, изашло веома занимљиво ''Упутство како треба радити око пчела'' написано на ''илирском'' језику, како се у Аустријском царству након административних мера од 1779. године, називао језик православног и католичког становништва, тј. Срба и Хрвата. Написао га је икавским наречјем, а штампао архаичном латиницом бачки камерални пчеларски инспектор у Сомбору Јосип Толди. То упутство је после преведено са ''илирског'' на мађарски и немачки језик.  
        Кратка писана упутства о пчеларству појавила су се у календарима ''Славено-сербски мјасецослов'' из 1792. као и 1807. године, где се у једном поглављу описују  ''Радње око пчела и кованлука''. Први је издат у Бечу, трудом и о трошку грка Маркидес Пулија. Исти је почео 1791. године у Бечу издавати прве српске политичке дневне новине са натписом ''Сербскија Новини''. Други календар је штампан у Будиму, при Краљевском Универзитету, у славено-српској штампарији.
        Године 1808. изашло је у Бечу латиницом штампано ''Кратко упутство за пчеларе у војничкој крајини'' на 28 страна малога формата. Предговор је врло интересантан јер се из њега види како се пчеларство у Аустро-Угарској држало као најкориснија грана економска те се народ упућивао на бављење том граном и потпомагао за то новчаном наградом од стране државе.

 

 

 

 

 

 

        Прву пчеларску књигу ''Нови пчелар'' односно ''Пчелар'' на славено-српском језику који је крајем XVIII и почетком XIX века био у употреби образованих слојева српске грађанске класе пре свега у Војводини, а и у другим крајевима тадашње Хабзбуршке монархије, написао је Аврам Максимовић парох сомборски. Штампана је у Будиму у славено-српској штампарији Краљевског универзитета угарскога, 1810. године.  Био је то први систематски рад те врсте код нас и једна од најбољих књига из те области. Књига је штампана помоћу претплатника. Међу 353  претплатника  (168  свештених  и  185 грађанских лица) налазе се: митрополит карловачки Стеван Стратимировић са 2о књига, епископ вршачки Видак са 10, епископ бачки Гедеон Петровић са 10, високоучени Доситеј Обрадовић са 10,  а по једну књигу претплатили су Лукијан Мушицки, високоучени Јоаким Вујић, Милош Видаковић, Сава Меркаил, Димитрије Фрушић, Павле Атанацковић, Косма Јосић,  благородни и високоучени Аврам Мразовић, филозифије доктор Јован Берић, проф. Пештанског универзитета  др Лудвиг Митерпахер…

 

 

 

 

 

 

        Аврам Мразовић српски просветитељ, писац, преводилац и оснивач ''Норме'' - учитељске школе, написао је у Сомбору 1819. а штампао у Будиму тек 1822. године књигу ''Роковник радова у пољу и домаћинству''. Књига је повећег формата и има 163 стране. У књизи се за сваки месец налази упутство шта се ради у разним гранама економије а о пчеларству шта се има радити у месецу фебруару, марту, јуну, јулу и августу. Писцу је вероватно изгледало да се у овим осталим месецима нема шта радити око пчела.
        Максимилијан Ћурчин, капетан у пензији, 1844. године у Панчеву издаје књигу ''Пчеларство у плетеним кошницама - кратко руководство''. Године 1847. у Новом Саду је издао књигу ''Стари пчелар''. Књига је штампана уз помоћ 692 "пренумеранта" - претплатника, чија су имена објављена на задњим странама књиге. Из Војводине је било 477, из Србије 173 и из Далмације 42 претплатника.
        ''Домоводство и радиност'' написао Димитрије Чобић, народних школа управитељ. Књига је штампана у Сремским Карловцима 1858. године. У тој књижици поред осталог гооври се на страни 93 ''О пчеловодству''.
        Филип Ђорђевић трговац из Сенте у Бачкој је написао књигу ''Пчелар'' и штампао је у Новом Саду 1860. године. По обичају оног времена и ова књига је штампана помоћу пренумераната којих је било 934. Осим Горњег Милановца и Крушевца скоро сви су претплатници били из Војводине.
        Године 1877. у Новом Саду је штампан ''Српски речник за кованџије'' од професора Јована Живановића из Сремских Карловаца.
        Михајло Мита Д. Дејановић, народни учитељ у Молу у Бачкој 1878. године штампа у Панчеву ''Кратко пчеларство за почетнике''. То је већ један модеран пчеларски уџбеник, смишљено и методички обрађен. У свом „Пчеларству" Дејановић енергично пропагира и саветује пчеларе да своје просте кошнице преокрену у кошнице са покретним саћем; ''због тога, што је само са овим кошницама пчела постала домаћа животиња, јер јој цео рад зависи од кованџије, а не од природног њеног нагона, као што је то у старим кошницама". Књига се користила као уџбеник у учитељској школи у Сомбору.
        ''Српски пчелар'' (прва свеска) написао Јован Живановић, прештампано из ''Заставе''. Нови Сад 1879. године.
        Да би народ поучио о пчеларству проф. Јован Живановић и Игњат Бурјан почињу 1880. године издавати лист ''Привреду'' у којој је Јован Живановић писао чланке о пчеларству, али после 2 године ради немарности претплатника лист је престао излазити.

 

 

 

 

 

       

Неки од радова проф. Јована Живановића, објављени у разним листовима, публикацијама или календарима, су прештампани и објављени као посебне књижице:
        ''О спаривању и оплођивању у животиња а особито у пчела'' написао Јован Живановић, прештампано из ''Програма Карловачке гимназије''. Нови Сад 1880. године.
        ''Какве нам ваља подизати економске школе'' написао Јован Живановић, прештампано из ''Српских илустрованих новина''. Нови Сад 1882. године.
        ''Мали одломак из мојега пчеларскога живота и београдска туђица'' од Јована Живановића, прештампано из ''Јавора''. Нови Сад 1884. године.
        ''Домаћи лист'', који излази два пута месечно, у Сомбору је од 1890. до 1894. године уређивао и издавао Стеван Коњовић, наставник практичног пчеларства у учитељској школи у Сомбору. Једна трећина часописа је била посвећена пчеларству.
        ''Нови сустав господарственог пчеларства'' написао је Иван Плавшић и у Митровици издао 1891. године.
        Професор Јован Живановић од како је почео пчеларити, од пролећа 1875. године, схватио је да и у пчеларењу нема напретка без писане речи па је почео сарађивати и објављивати у разним листовима, публикацијама и календарима: ''Славонској пчели'', доцније названој ''Хрватској пчели'', ''Пчели'' - првом српском пчеларском часопису, ''Тежаку'', ''Орлу'', ''Домаћем листу'', ''Годишњаку Матице српске'', ''Јавору'', ''Стражилову'', ''Програму Карловачке гимназије'', ''Застави'', ''Српском Сиону'', ''Србобрану'' итд.
        Године 1893. проф. Јован Живановић у Новом Саду штампа њигу ''Српски пчелар''. Та књига је уствари збир одабраних и систематизованих натписа штампаних  претходних 16 година у којој износи сву теорију и праксу познату и стечену до тога времена. Била је то прва српска модерна пчеларска књига и била је на стручном и дидактичком нивоу најбољих сличних књига у тадашњој Европи.
        ''Пчеларство'' је написао Иван Маширевић и штампао 1893. године у Новом Саду.

 

 

 

 

 

 

        Пошто је пчеларство у овим крајевима имало дугу и богату традицију, (нпр. још 1878. године у Карловачкој богословији основана је катедра за пчеларство, као друга у Европи – дотле је постојала само у Немачкој) појавила се потреба за покретањем једног месечног правог пчеларског часописа.
        Часопис ''Српски пчелар'', илустрован орган за српске пчеларе, почео је да излази 1. октобра 1896. године у Сремским Карловцима, под заштитом Његове Светости Патријарха српског Георгија Бранковића. Његов оснивач и главни уредник све до прекида излажења за време Првог светског рата био је проф. Јован Живановић, у то време најпознатији пчелар практичар и најплоднији пчеларски писац међу Србима. Одговорни уредник часописа је био Иван Маширевић, један од првих из велике плејаде Живановићевих ученика -богослова. Часопис је од 1. априла 1899. године постао орган ''Српске пчеларске задруге'' у Руми.
        Прекинут Првим светским ратом почео је поново излазити, али кратко, са седам бројева, 1920. године, а 1922. године штампан је накнадни број за 1920. годину. Уствари редовно излажење часописа настављено је 1923. године.
        После проф. Јована Живановића, часопис ''Српски пчелар'' су, у разним временским раздобљима уређивали: Марко Шаула из Руме, Глиша Микић из Срем. Карловаца, Ђорђе коларовић из Великих Радинаца, Коста Сеперовац из Земуна, Сима Грозданић из Срем. Карловаца и Ђорђе Живанић из Новог Сада.
        Јануара 1934. године спојили су се ''Српски пчелар'' и ''Пчелар'' из Београда и здружени даље излазе под именом ''Пчелар'', орган ''Српског пчеларског друштва'' у Београду основаног 1897. године и ''Српске пчеларске задруге'' у Руми основане 1898. године.
        ''На осовини роди мед'' написао Јован Живановић. Српска манастирска штампарија у Сремским Карловцима 1896. године.
        ''Восак и вештачко саће'' (са сликама) написао Иван Маширевић. Издање и штампа Српске манастирске штампарије, Сремски Карловци 1897. године.
        ''О меду'' написао Јован Живановић. Српска манастирска штампарија у Сремским Карловцима 1897. године.
        ''О ројидби'' (са сликама) написао Миливој Чудомировић, учитељ и пчелар из Мартинаца. Издање и штампа Српске манастирске штампарије, Сремски Карловци 1897. године.
        ''Како се подиже рационално пчеларство у Тројединици?'' написао Јован Живановић, прештампано из ''Србобрана''. Српска штампарија, Загреб 1897. године.
        ''Писма о пчеларству'' написао је Иван Маширевић а издала ''Матица Српска'' у Новом Саду 1898. године.
        ''Американка'' написао Јован Живановић. Српска манастирска штампарија у Сремским Карловцима 1898. године.
        ''Право о пчели'' написао др Жарко Миладиновић из Руме. Српска манастирска штампарија у Сремским Карловцима 1899. године.
        ''Пчеларење Линебуршких пчелара с плетарама'' написао Јован Живановић. Српска манастирска штампарија у Сремским Карловцима 1899. године.
        ''О школским пчелињацима'' написао Миливоје Чудомировић, учитељ и пчелар. Панчево 1901. године.
        ''Мали пчелар – кратко упутство за пчеларење'' написао Иван Маширевић. Издање ''Матице Српске'' у Новом Саду 1901. године.
        ''Пољопривредни гласник'' почео је излазити у Новом Саду 1921. године. Излазио је два пута месечно и више година га је уређивао др Емил Поповић. Објављивао је краће чланке из области пчеларства.
        ''Der Jugoslawische Imker'' (''Југословенски пчелар'') почео је излазити на немачком језику 1924. године у Новом Врбасу. То је био пчеларски часопис пчелара немачке народности у Југославији. Уређивао га је Матија Валтер, пензионисани учитељ, са кратким прекидом, 10 година. Године 1935. примио се уредништва  тог часописа  Јован Вајс, банкарски чиновник. Овај часопис је редовно, сваког месеца, излазио на 16 страница и био је врло добро уређиван. Престао је излазити крајем 1938 године.
        ''Пчеларски гласник'', часопис у власништву К. Рицмана, почео је излазити 1930. године. Часопис је организовао праћење тржишне цене меда, осталих пчелињих производа, као и цене пчеларског прибора и алата ''Југословенске пчеларске индустрије'' Нови Врбас. Часопис је излазио до трећег броја 1939. године.
        ''Jugoszlavia méhsézet'' (Југословенско пчеларство), пчеларски часопис на мађарском језику, излазио је у Војводини између два светска рата, односно издавало га је Мађарско пчеларско друштво из Богојева.
        ''Војвођански пчелар'', месечни пчеларски часопис почео је излазити  1. јануара 1938. године. Издавало га је Централно пчеларско друштво ''Војводина'', основано 7. новембра 1937. године са седиштем у Новом Саду. Први председник друштва је био новосадски велепчелар Андрија Мудрох.
        Они који се баве истраживањем знају како је врло тешко доћи до веродостојних података и то само коју годину уназад а да не причамо о деценијама и вековима. Свестан чињенице да сигурно нисам набројао сва издања, ипак сам изнео податке са којима тренутно располажем и овим текстом дао свој скроман допринос упознавању историје нашег пчеларства.
______________________________________________

Л и т е р а т у р а
Аврам Максимовић, Нови пчелар, Будим, 1810. год.
Јован Живановић, Српски пчелар, Нови Сад, 1893. год
Миливој Бугарски, Пчеларство, Нови Сад, 1946. год.
Група бугарских аутора, превод, Пчеларска енциклопедија, Нолит, Београд, 1977. год.
Верољуб Умељић, Енциклопедија пчеларства, Крагујевац, 2008. год.
Часопис Српски пчелар, Сремски Карловци, 1896- 1902. год.
Часопис Југословенско пчеларство, Београд, 1934-1941. год.
Часопис Пчелар, Београд, 1898-2010. год.

(''ВОЈВОЂАНСКИ ПЧЕЛАР''
новембар 2010, стр.4)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства