, !

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

-


 

ИСТОРИЈА НАШЕГ ПЧЕЛАРСТВА
 

НАЈСТАРИЈИ ПЧЕЛАРСКИ ПИСЦИ У СРБА

 

Милош Ж. Антонић, свештеник, Коцељева

 

 

Пчеларство се код Срба почело ширити појавом хришћанства. Манастири су били расадници пчелар-ства а Српска православна црква била је његова заштитница. Немањићи су поклањали манастирима и црквама велике лчелињаке: краљ Урош, Милутин, Стефан Дечански, а посебно цар Душан, који је по-клонио цркви у Призрену огроман пчелињак од преко хиљаду кошница (вршкара).

Први писани радови о анатомији пчела и пчеларству, у свету су се појавили у XVII веку, а прва писана реч о пчеларству код Срба појавила се почетком XIX века.

 

АВРАМ МАКСИМОВИЋ

 

За њега се сматра да је први пчеларски писац на српском језику. О првом и најстаријем нашем пчеларском писцу Максимовићу упознати смо у Пчелару" 5/94.

Мислим да је интересантно видети шта он у свом Пчелару", по Пчеларству" Миливоја Бугарског, пише против празноверице и сујеверја у пчеларству, чега је до скора било много у нашем народу.

Љубими пчелари"! Не вјерујте сујетним примјечанијам. Заиста противу праве вјере сагрешили бисте, ако би ко около овог невиног домостројенија вашег, којего нибуд рода чародјерства творили. Не слушајте оне, који говоре, да је најбоље на дан свјатих 40 мученика" пчеле износоити. У петак пак износити да није добро; ибо такови или боље не знаду, или вас преварити намјеравају. Био понедјељник или петак, били мученици, или други свјати, у један или други дан, само ако је пријатно и угодно време слободно износите и пуштајте пчеле ваше; равним начином, кад видите да у јесен већ излазити не могу, затварајте, и на зимиште оставите. Што је год здравому разуму и светому Евангелокому закону противно, не вјерујте. Ако вам ко рекне: овако је и досад рађено, овако су и оци каши чинили, пак су добро пролазили; многи су знали учинити, да им ројеви не побегну, или да се врате, везали су чародјејне узлове, да им нитко у пчелник унити, или ако униде изити не може и проче. Кажите таковому, да су то само сујетне гаталице и басне. Зашто сад такове мајсторије ткогод не зна или зашто такове у присуствију разумнога пчелара не догоде се? може гди који чудеса около пчела производити, но не иначе развје теченијем јестественим".

 

ФИЛИП ЂОРЂЕВИЋ

 

Живео је и радио као трговац у Сенти у Бачкој. Написао је књигу Пчелар" и штампао је 1860. године у Новом Саду. По обичају оног времена књига је штампана помоћу претплатника. Претплатника је било 934, сем Крушевца и Горњег Милановца, скоро сви из Војводине. По броју претплатника може се закључити да је пчеларство било у експанзији. Ђорћевићев Пчелар" је остао непревазиђен што се тиче упутстава за пчеларење кошницама са непокретним саћем. Навешћу један одломак из његове књиге:

,,У пролеће, кад подрезујеш, ако приметиш, да ти је који пресад без матице, добро га утуби, који је; и у подрезивању, ако ти се случајно догоди, да исечеш сат пчелин, у коме је већ матица јајца нанела; тај сат са тим јајцама урежи га лепо у средини сата у ту без матице кошницу. Но из те кошнице изрежи средњи сат колико ти је сат са јајци широк. Преко тога сата мети пречњак. Са тим ћеш помоћи тој кошници. Пчеле ће од ти јајца себи излећи матицу. Не треба да чекаш ројидбу; зашто до ројидбе може се погубити сва пчела".

 

М. Д. ДЕЈАНОВИЋ

 

Живео је и радио као учитељ у Молу у Бачкој. Штампао је 1878. године Кратко Пчеларство за по-четнике". То је био модеран пчеларски приручник, смишљено и методички обрађен. У свом Пчеларству" Дејановић упознаје пчеларе шта више и са кошницом полошком, којом се рукује од горе и позади, само што је на овој кошници лето на ужој страни.

Дејановић енергично пропагира и саветује пчеларе да своје просте кошнице преокрену у кошнице са покретним саћем; због тога, што је само са овим кошницама пчела постала домаћа животиња, јер јој цео рад зависи од кованџије, а не од природног њеног нагона, као што је то у старим кошницама".

 

ЈОВАН ЖИВАНОВИЋ

 

С правом је назван Оцем српског рационалног пчеларења", због свог плодног рада, јер је написао 14 пчеларских књига и безброј чланака из области пчеларства. Конструисао је 1890. године нову кошницу коју је назвао Американка". Године 1893. издаје књигу Српски Пчелар" у коме износи сву теорију и праксу познату и стечену до онога времена. 1896. године покреће часопис Српски Пчелар" који је са прекидима излазио све до 1934. године, а од 1. јануара 1934. године спојили су се Српски Пчелар" и Пчелар" из Београда и здружени и данас излазе као Пчелар".

Године 1878. Живановић оснива катедру за пчеларство при Богословији у Сремским Карловцима, када је пчеларство уведено као редован предмет. У Богословији Живановић предаје пчеларство пуних 26 година. Један број његових ученика богослова наставиће његово дело а посебно су се истицали Ђорће Коларовић, Иван Маширевић, Марко Шаула, Стојан Савић, Васа Латинковић, Милутин Гавриловић и друти.

 

(ПЧЕЛАР 10/1994. стр.284)