, !

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

-

 

 

 


 

ИСТОРИЈА НАШЕГ ПЧЕЛАРСТВА
 

Миливој Бугарски (1872 - 1949)

(поводом 50-годишњице од смрти)

 

 

Један од највреднијих наших посленика у пчеларству: вредан истраживач, добар предавач и писац - Миливој Бугарски рођен је у Сенти 13. фебруара 1872. године, од оца Светозара и мајке Ане рођ. Малешевић. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у месту рођења - Сенти. Затим је похађао сомборску Учитељску школу од 1888. године до 1892. После завршене учитељске школе постављен је за учитеља у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину). Потом одлази у Пешту да студира цртање које је доцније предавао у шегртској школи као хонорарни наставник.

Задојен, још у најранијој младости, љубављу према пчеларству од свог оца, у оно време угледног и познатог пчелара, Светозара Бугарског, млади Миливој је још као дете почео да пчелари уз оца, где је, како он каже "шегртовао".

Његов отац, Светозар Бугарски, је био један од првих наших пчелара (ђерзонаша) који су почели пчеларити са покретним саћем. Године 1884. на свом пчелињаку имао је поред 116 трмки (вршкара), још и 92 кошнице са покретним саћем. У првом броју часописа "Пчела", који је угледао светлост дана 10. јануара 1883. године, један од његових сарадника био је и Светозар Бугарски, чиновник из Сенте.

Миливој је почео самостално да ради на пчелињаку са својих шеснаест година и од тада (од јула 1888.) па све до смрти - пуних шест деценија водио је свој пчеларски дневник, који је не само опис његовог пчеларског рада и пчелињака, него још и пчелиње паше и пчеларских прилика у појединим годинама у крају где је пчеларио. Поред своје Војводине он је у свом пчеларском стремљењу упознао још Шумадију и Топлицу у Србији, Љубљану у Словенији и Далматинско приморје, а све своје утиске о овим крајевима унео у своје дописе и књиге.

Студирајући цртање у Пешти није престајао да се интересује и за пчеларство, већ је прибављао пчеларске књиге и читао, па важније преводио за пчеларске листове на нашем језику, а писао је и у Мађарском пчеларском листу.

Као учитељ и руководилац школског врта много је радио на побољшању медоносне флоре, тако да је подигао у Петровграду (данашњем Зрењанину) на хиљаде софора.

Миливој Бугарски је доста радио на организовању пчелара и популаризацији и унапређењу рационалног пчеларства.

Покушаји да се у Банату организује пчеларско друштво на скупштинама: у Вел. Бечкереку 10. августа 1878. године и у Српском Итебеју 16. августа 1883. године - нису успели. " Српска пчеларска задруга" у Петровграду (данашњем Зрењанину) основана је тек 1920. године. Задруга је имала највећи модерни пчелињак у земљи, на којем је 1925. године било већ 560 кошница. Са пчелињаком и пчеларском школом колективно су руководила три српска народна учитеља, и то: Александар Торњански чија је својина била близу 200 кошница, Петар Субић који је имао 90 кошница и Миливој Бугарски који је имао 120 кошница. Остале кошнице су биле својина више пчелара почетника. Крајем августа 1927. године задружни пчелињак је доживео велику хаварију, услед невремена скоро је цео уништен и задруга је престала са радом.

31. августа 1935. године напредни пчелари из Петровграда и његове околине на челу с Миливојем Бугарским ионово оснивају пчеларско друштво, као Подружницу Српског пчеларског друштва у Београду. Уписало се 80 пчелара; 42 из Петровграда, а остали из најближе околине.

Миливој Бугарски је био одличан предавач и држао је пчеларска предавања (течајеве) у многим местима, те је на тај начин упознавао пчеларске прилике и начине пчеларења и у другим крајевима, што је повећавало његово и онако богато искуство. У својим белешкама он наводи: "Почев од 1937. године у вези са пчеларским течајевима, које сам одржавао потпором Задужбине Николе Спасића, имао сам прилике упознати пчеларство у Србији. При крају ове деценије одржао сам пет течајева и то: у Свилајнцу, Доњој Шаторњи, Жабарима, Каменову и Милошевцу".

Миливој Бугарски је био и неуморни истраживач. И ако у свом пчеларском истраживању није имао прилике да кабинетски, у институту, проучава живот пчела, његово посматрачко око омогућило му је да његова запажања и открића имају вредности за пчеларску науку и праксу. Први је запазио: да мед још на паши зре и изнео капитално откриће - који фактор утиче на оплођену нормалну матицу да у трутовске ћелије полаже неоплођена, а у радиличке ћелије и матичњаке оплођена јаја. Доказао је да има само две врсте ћелија, али не по величини ћелија, већ по ширини њихових отвора. Да једну врсту чине трутовске ћелије, са ширим, а другу врсту чине радиличке ћелије и матичњаци пре залегања, са ужим отвором. Наиме, пре него што матица залеже матичњак пчеле сузе отвор матичњака на ширину отвора радиличке ћелије, а након извесног времена, пошто га матица залеже, руше сужење и дограђују матичњак до његовог затварања. Његов истраживачки рад сигурно заслужуЈе да му се име помиње и у редовима биолога.

Миливој Бугарски је штампао две ваљане књиге за пчеларе: "Пчеларство" -Уџбеник за слушаоце пчеларских течајева, пољопривредних школа и за пчеларе почетнике - издање од 1941. године и "Пчеларство", штампано у Новом Саду 1946. године. Први део ове књиге носи наслов "Буквар", а други део "Читанка". Из предговора ове књиге види се да је први део ове књиге у ствари друго издање "Пчеларства" у скраћеном облику.

О пчеларском стваралаштву Миливоја Бугарског говоре на стотине његових чланака и расправа, објављених у разним пчеларским часописима, као што су: "Погрешна веровања" и "Прошла година" објављено у "Пчелару" 1-2/1922. године; "Нова теорија у пчеларској науци", објављено у часопису "Југословенски пчеларски преглед" 1925. године; "О теорији М. Бугарског - о оплођеним и неоплођеним јајима код пчела", објављено у "Пчелару" 11/1927. године; "Зазимљавање пчела са медом у медишту", објављено у "Пчелару" 11/1927. године; "О назовиматицама - Са Конгреса војвођанских пчелара у Ст. Бечеју", објављено у "Пчелару" 3/1929. године; "О постојању пола код пчела". објављено у "Пчелару" 10/1933. године; " Оплемењивање наше банатске пчеле - Из петогодишњег плана", објављено у "Пчелару" 10-11/1947. године; итд.

Вредни и истрајни пчеларски стваралац, Миливој Бугарски, неуморно је радио и стварао све док му болест и смрт не истргоше перо из руке. Преминуо је у Зрењанину, после дужег и тешког боловања, 6. октобра 1949. године.

Миливој Бугарски је за свој рад на унапређењу пчеларства добио заслужено признање, али тек посмртно. Друштво пчелара у Зрењанину носи његово име, а Скупштина друштва пчелара СР Србије, 12. маја 1968. године, посмртно проглашава Миливоја Бугарског почасним чланом Друштва пчелара СР Србије.

 

Приредио: Милош Антонић, свештеник, Коцељева

 

(ПЧЕЛАР 12/1999. стр.560)