У „Пчелару" бр.8/96 на стр.249 под насловом „Свештенички збор у Чачку" помиње се име свештеника Милана Вић. Поповића. Сматрам да то име сигурно заслужује да се о њему каже нешто више на страницама нашег часописа.

Син некада чувенога „проте Виће из Јежевице", поп Милан је са својим братом, неуморним учитељем Милошем, много учинио за унапређење пољопривреде, задругарства и пчеларства у свом крају, ма да је из ране младости био нежног здравља. И ако је близнак са Милошем (рођени 3. јуна 1869.г.) незавидно здравље чинило га је много старијим.

Некада је поп Миланов пчелињак у Јежевици био нека врста угледне пчеларске станице у подножју планине Јелице. Беху то до душе и боље године и несебичнији људи. По том, нешто слабљење паше (неста шуме и ливада у Јеличком подгорју) а још више оронуло здравље поп Миланово, повећало је број испражњених кошница под озиданим веома великим павиљоном за стотине кошница полошки и настављача. Овај велики пчелињак је био највећа пропаганда за унапређење пчеларства у целом чачанском крају.

Пок. поп Милан има заслуга и у несебичном раду на унапређењу оригиналне пчеларске књижевности. Некако баш у очи балканског рата написао је, не служећи се туђим делима, ваљаним чистим, простим и јасним народним језиком, приступачну пчеларску књигу "Пчеларство". У заједници са једним лекаром написао је и једну књижицу о хранљивости и лековитости меда. Сарађивао је на пчеларским часописима и дописивао се са многим нашим пчеларима. Писма и пчеларски часописи окруживали су његову болесничку постељу до последњег часа.

Смрт Милана Вић. Поповића, свештеника из Јежевице код Чачка, познатог пчелара и угледног пчеларског писца, одјекнула је 14. октобра 1936. године плодним западним Поморављем. Она је покидала венац оних наших учитеља пчеларства у селима, које није примамљивао ни бучни живот у граду ни тежње за уноснијим пчеларењем без пчела, у ком послу некима увек меди.

Многобројни његови поштоваоци одали су му 15. октобра видну и достојанствену пошту, јер их је без разлике странака збрала уједињена мисао о вредном сину напаћене домовине, смиреном свештенику, узор-пољопривреднику, несебичном пчелару и одличном пчеларском учитељу и писцу.

У идиличној порти Јежевичке цркве, испод саме планине Јелице, почива намучено тело свештеника - пчелара Милана Вић. Поповића.