Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

 

 

 

       Први српски пчеларски писац, који је поставио темељ нашој пчеларској књижевности, био је свештеник Аврам Максимовић, парох сомборски, који је написао прву књигу о пчеларству на српском језику "Нови пчелар" односно "Пчелар", а штампана је у Будиму 1810. године¹.
    Други српски пчеларски писац је Максимилијан Ћурчин, капетан у пензији. Максимилијан је рођен 1799. године и у предговору "Старом пчелару" наводи, да је у својој четрнаестој години пушку на раме и телећак (тор6у) на леђа узео и 1813. године у борбу отишао, а кад је у пензију дошао, онда се бацио на пчеларење.
    Он је 1844. године у Панчеву издао књигу "Пчеларство у плетеним кошницама - кратко руководство". Међу претплатницима - "пренумерантима" налазе се и крагујевачки пчелари који су наручили укупно 22 књиге: Владимир Васић - практикант Начелства са 10 књига; Петар Демић - предрадник; Јанићије Гавриловић - предрадник; Риста Јовановић - надзорник; Милош Јовановић - поштар; Јефта Петровић - ликерхија; Миливоје Поповић - кмет Грошнички; Милета Милићевић и други.
    Максимилијан Ћурчин је као искусан пчелар, после више од двадесет пет година пчеларења, написао књигу "Стари пчелар" или кратко руководство у целини, сходно практичном пчеларењу у плетеним кошницама, засновано на више од 25-тогодишњем брижљивом посматрању и сопственом искуству, сачињено ради користи свију љубитеља пчеларства, издату у Новом Саду, пре пуних 160 година, 1847. године.
    Књига је штампана уз помоћ 692 "пренумеранта" - претплатника, чија су имена објављена на задњим странама књиге. Из Војводине је било 477, из Србије 173 и из Далмације 42 претплатника.
    Књига и предговор су написани 1844. године, а издата је три године касније. У књизи се ништа не говори о Ђерзоновом начину пчеларења јер је писана пре 1845. године, када је Ђерзон са својом теоријом и кошницом изашао у јавност. У овом делу нема скоро ништа из теорије пчеларства али се ту налази много за то време практичних савета.
    Један од савета је и подсецање крила матицама, где на страни 29 каже: "Ако је година опасна, да и прихваћени ројеви празнице остављају и одлазе, то други дан, кад је већ владајућа матица одабрана и кад су пчеле оне друге матице потукле, тај рој поткадити, ону једну матицу гледати уочити и без вреда полагано је ухватити и с маказицама јој крилца до половине одсећи, и опет у кошницу пчели својој пустити. Ово крилца подрезивање матици ништа не шкоди, него смо с тим рој сачували, јер пчела без царице своје нигда побећи неће".
    Чувени рационални пчелар и пчеларски писац прота Ђорђе Коларовић, један од истакнутих ученика знаменитог проф. Јована Живановића и дугогодишњи уредник часописа "Српски пчелар", за поменути савет каже: "Ни Архимед, кад је открио закон специфичне тежине, није се ваљда већма обрадовао, него ја овим речима нашега Ћурчина о потсецању крила матицама". Он је 1902. године тај начин увео на свом пчелињаку ради спречавања бекства природних ројева и о постигнутим резултатима писао у каснијим годиштима часописа "Српски пчелар". Покушај увођења у општу пчеларску праксу ипак није успео.
    Четврта српска пчеларска књига је "Пчелар" Филипа Ђорђевића, издата 1860. године у Новом Саду.
    Пета књига је "Поуке из пчеларства" Милана Р. Антића, издата 1876. године у Београду.
    Шеста је "Српски ријечник за кованџије" од проф. Јована Живановића, издата 1877. године у Новом Саду.
    Седма је "Кратко пчеларство за почетнике" од М. Д. Дејановића, издата 1878. године у Панчеву и тд.
                                                                                                                                                    _____________________________________
    ¹Наша прва пчеларска књига је писана ондашњим, такозваним књижевним језиком "славено-српским". Када је средином деветнаестог века прихваћена Вукова реформа правописа и у књижевни језик уведен народни говор, још дуго дремена, читаоци су разумели и некадашњи књижевни језик. Међутим, почетком прошлог века изумрла је и последња генерација познавалаца "славено-српског" и ова значајна књига је запоставњена, па чак и ретко помињана.
    Аутор овог текста је имао срећу да му до руке дође ово врло значајно наше пчеларско дело и велико задовољство да га преведе на данашњи говорни језик и ако Бог да, захваљујући великим љубитељима књиге и историје из Сомбора, превод те књиге старе скоро 200 година ускоро би требао да угледа светлост дана.
 

(ПЧЕЛАР 3/2008. стр.125)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства