Вешти рационални пчелари могли су, средином прошлог века, одузети мед из кошница а да се не униште пчеле, али се мед није могао одузети а да се не уништи саће, а уништавање саћа је било велика штета и за пчеле и пчеларе.

Проналазак машине за истресање меда из медних сатова, која се назива истресалица или центрифуга, учинио је велики преокрет у пчеларству. Њен проналазач није био велики пчеларски ауторитет, али је због овог значајног проналаска стекао славно име у пчеларском свету, јер се тек од тада могло потпуно рационално пчеларити.

Хрушка је по народности био Чех, а по занимању био је официр аустријске војске. У то време један део садашње Италије, око града Венеције припадао је Аустрији, а Хрушка је тада живео као мајор у месту Доло, близу Венеције. У слободно време бавио се пчеларством, и ту је 1865. године пронашао и конструисао прву центрифугу за истресање меда из саћа тако да се оно не оштети и да може поново послужити пчелама за депоновање меда.

Интересантно је како је Хрушка дошао на мисао да учини овај значајан проналазак. Хрушка је на пчелињаку извадио из кошнице комад саћа са отвореним медом, ставио га у једну котарицу и дао детету да га носи кући. Пчеле навалише на мед и дечак да би се одбранио од пчела завитлао је котарицом око себе. Хрушка је узео котарицу и видео да је услед завитлавања сав мед са доње стране исцурио из ћелија. Тако се прича, да је на основу тога конструисао прву центрифугу.

Каква је изгледала Хрушкина (истресалица) центрифуга? Нажалост на то питање добијају се различити одговори. Једни пчеларски писци износе да је то била једноставна четвороугла лимена кутија, везана са четири конопчића, са којима је обртана у круг; други је представљају у облику плитког дрвеног шафоља са центрифугалном машином од два точка спојена каишем, а за осовину мањег точка утврђена је нека корпа у коју се смештало саће са медом. Трећи казују да је то била центрифуга само за један једини оквир па је својом кривином личила на кривину српа са ручицом одозго и левком одоздо. Једни пак представљају ову центрифугу у облику теразија са кривом ручицом подешеном за лако кружно кретање. Међутим, познати руски пчеларски стручњак П. М. Комаров пише да је Хрушкина првобитна центрифуга представљала једно велико дрвено буре у коме је пљоштимице, према осовини, било смештено осам оквира са саћем.

Опис центрифуге из прошлог века, на нашим просторима, износи Миливој Бугарски у својој књизи "Пчеларство" на страни 204. "Сва је била од дрвета; а око четири стране крстаче (вретена) био је водоравно обавијен и притегнут канап у размацима од 1 cm. Вретено се није вртило помоћу точкова, него канапом. За главу вретена (усправну осовину) био је утврђен јак канап, нешто дужи од једног ме-тра са дрвеном ручицом на крају. Канап се прво обавио око осовине вретена и онда јако повукао, истеглио, те затим попуштао, да се поново обавије и онда се обртање за секунд-два заустави па затим понови и даље понавља док се мед не изврца".

Убрзо потом познати енглески пчелар Томас В. Кован успева да устроји двооквирну центрифугу са кутијама, у којима се вршило аутоматско окретање страна оквира са медом. То је подстакло А. И. Рута да се још више посвети усавршавању центрифуге са механичким самоокретањем оквира у њиховом лежишту. Тада се и код немачких пчелара пробудила жеља за усавршавање центрифуге са самоокретањем оквира у њој и кочницом.

Пошто се у Америци све више повећавала производња меда, тамошњи пчелари нису били задовољни центрифугом за постепено истресање меда, прво са једне а потом са друге стране саћа, па се јавља идеја да се конструише центрифуга за једновремено истресање меда са обе стране саћа. Тако се појављује Бјукајева осмооквирна центрифуга са касетама као лежиштима појединих оквира. Године 1888. појављује се Бонова центрифуга са водоравном осовином (као у ветрењачи) око које се окреће осмострани точак, на коме су пљоштимице распоређени у кругу око осовине оквири за једновремено истресање меда са обе стране. Ни са овом гломазном центрифугом пчелари нису били задовољни.

У време I светског рата амерички ратници пчелари у Европи са француским пчеларима праве модел ратне француске дванаестооквирне ручне центрифуге са усправном осовином, у којој се једновремено са обе стране истреса мед за 15 до 20 минута. Међутим, амерички се пчелари не задовољавају ратним изумом центрифуге већ настављају проучавања за израду савршеније. То исто чине и немачки пчелари 1926. године. Тада се Рут и Дејмут враћају на усавршавање ратне француске центрифуге са усправном осовином, око које су оквири поређани попут положаја паоца у водоравном точку, тежећи за већом удаљеношћу оквира од средишта центрифуге, које има изглед главчине у точку. Пошто је за руковање недовољна људска снага искоришћена је снага мотора, да би се од једног пуњења центрифуге могло истрести 70 килограма меда.

Канадски пчелар Артур Хоџсон са М. Сикатом успева да 1923. године усаврши Бонову центрифугу, постављајући на водоравну осовину шест осморамних точкова, сваки са по 8 лежишта са укупно 48 оквира, тако да се, користећи снагу мотора, мед из ових истресе за 10-15 минута.

Заинтересован Хоџсоновим успехом, а предвиђајући преимућство центрифуга са главном усправном осовином, Рут запажа, да је потребно појачати снагу машине која ће великом брзином окретати оквире са саћем у центрифуги. И тако се дошло до стварања четрдесетпетооквирне центрифуге "Симплисити" и других сличних.