, !

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 


 

-

 


 

ИСТОРИЈА ПЧЕЛАРСТВА
 

120 година од стрти Јована Меринга (18161878)

 

 

Приредио: Милош Антонић, свештеник, Коцељева

 

 

Међу најзнаменитије пчеларе XIX века спада и Јован (Јохан) Меринг, проналазач вештачког саћа. По народности је био Немац, а по занимању је био столар, али се бавио и пчеларством, и био чувени пчелар свога времена. Рођен је 1816. год. у Франкенталу и био је савременик веома чувеног Ђерзона и барона Берлепша.

Као практичан пчелар Меринг јс увидео колика је вредност и значај за успех у пчеларству имати довољно и доброг саћа. Запазио је да пчеле изграђују саће доста споро и да за градњу саћа троше много енергије, времена и меда. Размишљајући како би пчелама олакшао градњу саћа Меринг је дошао на мисао да од воска направи вештачке основе за градњу саћа. После неколико покушаја успео је да 1857. године конструише калуп за израду дна сатних ћелија на воштаној плочи и почео израђивати табле или основе вештачког саћа. На том калупу нису се оцртавали почеци зидова ћелија, па су на таквим основама пчеле често изграђивале саће независно од утиснутих места.

И наши пчелари, крајем прошлог века, производили су вештачко саће по Меринговој технологији. О томе Миливој Бугарски у своме делу "Пчеларство" на страни 204 пише: "Претходно су се правили воштани листови у величини оквира. У узаним, а дубоким судовима био је врео истопљен восак. У њега су се умакале влажне дашчане таблице у величини потребних воштаних листова. Ови листови су сада долазили у пресу сличну преси за копирање трговачких писама. На доњој плочи пресе биле су основе пчелињих ћелија, а на горњој - утврђеној за завртањ - исто тако. Када се воштани лист уметне у пресу. горња се плоча завртњем спусти и добро стегне, те се на воштани лист утисну основе пчелињих ћелија".

Јасно је да је у почетку израђивање вештачког саћа било неусавршено, али се то касније постепено усавршавало. Немац Риче је изумео ручну пресу за ливење вештачког саћа, али се на њој не могу израђивати довољно танке сатне основе.

Најбоље вештачко саће почело се израђивати у Америци око 1875. године, и то помоћу ваљака, које су усавршили амерички пчелари Самјуел Вагнер и Руп, изградивши на њима и елементе за почетке зидова ћелија.

Интересантно је поменути, да је први амерички пчелар који је почео пчеларити са вештачким саћем, чим је пронађено, био Шарл Дадан. Касније је Дадан и сам производио и продавао вештачко саће у великим количинама, око 50.000 килограма годишње.

Вештачко саће има огроман значај за савремено пчеларство. Оно омогућује брзу и економичну изградњу и обнову пчелињег гнезда, а са њим и проширивање пчелињака и успешно искоришћавање пчелиње паше.

Проналазач вештачког саћа Јован Меринг умро је 1878. године. Својим значајним проналаском долази у ред пчелара који су највише унапредили пчеларство.

(ПЧЕЛАР 12/1998. стр.464)