, !

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

-

 


 

ИСТОРИЈА ПЧЕЛАРСТВА
 

Деведесет година од смрти Ђерзона

 

160 ГОДИНА ОД ОТКРИЋА ПАРТЕНОГЕНЕЗЕ

 

 

Приредио: Милош Антонић, свештеник, Коцељева

 

 

Напредовање пчеларске науке, па и самог пчеларства, у 19. веку тесно је везано са именом др Јована (Јоханеса) Ђерзона. Овај истакнути словенски истраживач на пољу пчеларства родио се 16. јануара 1811. године у Ловковицу, у оном делу Пољске који је после пропасти Пољске државе потпао под Немачку. Према месту рођења био је Пољак, и према тврђењу историјских извора код Чеха Јован Ђерзон је био лужички Србин. Пошто се школовао на немачким школама, па је и своја дела писао на немачком језику, и Немци га због тога убрајају у своје учене пчеларе.

Основну школу је свршио у месту рођења, а у Бреслави гимназију. Од оца Симона наследио је животну снагу и велику љубав за пчеларство, а од мајке Марије необичну даровитост. То мало сељаче надмашило је у студијама и најбоље ђаке варошког становништва. Био је увек први и при завршетку гимназије 1830. године професори му препоручише да студира математику, али он изабра теологију. Студирао је католичку теологију на Бреславском универзитету, сматрајући да ће као будући свештеник бити најближе природи и својим пчелама, јер је он још као десетогодишњи дечак помагао оцу на пчелињаку. А кад му је било само 15 година замолио је оца да му преда 30 кошница (пањева) на самостално руковање. И тај малишан је још тада успео да подрезивањем и делењем пањева прави вештачке ројеве.

Као свештеник служио је у тадашњем Карлсмаркту у Пруској Шлезији (Немачка) пуних 34 године. Кроз то време проучавао је живот пчела и у месту службовања на 12 пчелињака, лепо распоређених, достигао број од 500 кошница.

Ђерзон је био слободан мислилац и у времену превирања верских питања католичке цркве, поводом ватиканског Концила 1870. године придужио се покрету Старокатолика, који нису веровали догмату о новој католичкој вери и непогрешивости папе. Због тога су га, као и због његових открића у области пчеларства, црквене власти одстраниле из својих редова.

Године 1884. напустио је Карлсмаркт, који је због њега постао славан, и преселио се у своје родно место Ловковиц где се сав посветио пчеларству, пчелама и њиховом животу.

Да би лакше могао испитивати живот и развиће пчела Ђерзон је 1845. године направио кошницу од дасака, али у његовој кошници није било оквира као у данашњим, већ је у кошницу уметао само сатоноше, на којима су пчеле изграђивале саће. Док сатови нису били потпуно изграђени могли су се лако вадити из кошнице и посматрати. Кад су били изграђени потпуно пчеле су их утврђивале за зидове кошнице, и зато су морали пре вађења ножем да се одвоје од кошнице. Али се и у таквим кошницама ипак могло вршити испитивање пчела, много лакше него у кошницама са непокретним саћем. Ђерзонову кошницу је касније усавршио немачки пчелар Август барон Берлепш (1815-1877), који сатоноши додаје још три летвице и добија потпун оквир 1852. године.

Ђерзонова је највећа заслуга, што је први открио партеногенезу код пчела (девичанско рађање) и тиме отворио нове путеве за даље проучавање пчела.

О томе, како је открио партеногенезу код пчела, Ђерзон је у 55-ом броју Бинен-цајтунга" од 1899. год. стр. 320, написао: У години 1835. која је била добра, једновремено су излетела два роја, један првенац" а други другенац", и спојили су се. Млада је матица убила стару, али је и стара у међусобној борби успела да младој оштети крила и онеспособила је за излет. Рој је био велики и брзо је испунио целу кошницу, али је матица носила само трутовска јаја. Лично сам испитао ту матицу и нашао сам да је њена семена кесица била празна, односно била је са воденом течношћу, док је код оплођених матица семена кесица увек испуњена жилавим белим слузом. Сва јаја ове матице, дакле, била су неоплођена. Тиме је пракса доказала, да се из неоплођених јаја рађају само мужјаци". Из ових Ђерзонових речи се може закључити да је партеногенезу открио пре 160 година.

Својим испитивањима Ђерзон је дошао до закључка да се матица оплоди само једном у животу, пре него што почне одлагати јаја, а не оплођава се сваке године. Исто тако открио је како настају тзв. лажне матице од обичних пчела радилица, које одлажу само неоплођена јаја из којих се легу искључиво трутови. Затим је исто тако дао објашњење како је хемијски састав хране, коју примају ларве, основни и једини разлог да ли ће се добити матица или пчела радилица.

Ђерзон је своја испитивања и своје закључке највише објављивао у не-мачком пчеларском листу Бинен-цајтунг", који је био један од најбољих пчеларских листова онога доба. Сматра се да је објавио преко триста научних, практичних и поучних расправа о пчеларству. Од његових књижевних дела најзначајнија су: Теорија и пракса пријатеља пчеларства", Рационално пчеларство" и Двојна кошница". Покренуо је и свој часопис Пчеларски пријатељ из Шлезије", који је излазио само од 1854. до 1856. године. Своју кратку биографију публиковао је 1889. године у Гравенхорстовом пчеларском албуму (Брауншвајг).

Када је Ђерзон почео објављивати своја открића настала је читава бура против њега. Први му је противник био барон Берлепш, али када се и Берлепш уверио у истинитост Ђерзонових научних открића, онда му је пришао и био његов најјачи поборник и помагач у свему.

На трећем конгресу немачких пчелара у Брогу у одбрану Ђерзона стао је познати немачки зоолог др Себолд. Себолд и Леукарт су на пчелињаку барона Берлепша у 1855. години вршили истраживања, која су дала врло повољне резултате у корист Ђерзона, али њихови противници нису мировали, него су и даље покушавали да оборе Ђерзонову теорију. Тако је Лецигер 1894. године доказао да код матице семена кесица не служи за примање сперматозоида од трутова, него да је она истовремено и мушка полна жлезда. Међутим, ову претпоставку је 1899. године коначно побио зоолог Блохман и потврдио тачност Ђерзонове теорије.

О Ђерзоновој теорији најживља се расправа водила на пчеларском конгресу у Салцбургу 1898. године. Најжешћи и последњи противник Ђерзону је био Дикел. Он није напао само могућност да матица својевољно оплођава јаја, одређује каквог ће јој рода бити потомци, него и целу Ђерзонову теорију о партеногенези код пчела. Дикел је тврдио да матица не може својевољно одређивати род, већ да то чине пчеле, да оплођена матица носи само оплођена јаја, а каквог ће бити рода, то одређује пчела, која се прва приближи јајету и облазне јаје. Овако смело Дикелово тврђење, обавијено и научним рухом, збунило је не само обичне пчеларе, него и многе зоологе. Али ни Дикел није могао доказати и одбранити ову своју хипотезу. Њу је побио професор Вајсман у Фрајбургу, који је доказао истинитост Ђерзонове теорије. Коначно је 1901. године руски зоолог и пчелар Петрункевич ставио тачку на све полемике, доказавши истинитост Ђерзонове теорије, и од тада нико више није сумњао у истинитост Ђерзонове теорије.

Године 1860. Ђерзон је постао члан Академије природних наука у Халену, а 1872. године почасни доктор наука на Минхенском универзитету. Добио је велики број признања и ордена и од своје државе и из иностранства међу којима и руски орден Свете Ане".

Петог априла 1905. године Ђерзон се вратио у окриље своје цркве, а 26. октобра 1906. године у 96-ој години живота умро је од срчаног удара. На крсту његовог гроба написано је:

Овде у Богу почива многопоштовани отац пчеларства

Свештеник Јован Ђерзон,

витез многих ордена

Рођен 16. I 1811, умро 26. X 1906.

Вечан покој његовој души!

Истина, Истина изнад свега".

Двадесет петог октобра 1931. године од стране Горњошлеског и Немачког пчеларског савеза узидана је на његовој кући у Ловковицу спомен плоча у знак захвалности што је до краја тако дугога живота, као и неуморна пчела, неуморно радио на унапређењу пчеларства.

(ПЧЕЛАР 10/1996. стр.271)