Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

 

 

 

           
         Професор Јован Живановић (1841-1916) је био наш најплоднији пчеларски писац и неуморни пропагатор рационалног пчеларства, коме су српски пчелари с правом дали епитет — „отац рационалног пчеларства", а Чеси га назвали „српски Ђерзон". Објавио је 14 књига и безброј чланака са пчеларском тематиком у разним часописима. Колико је вредан и значајан Живановићев рад на ширењу рационалног пчеларства путем писане речи, толико исто је вредан и значајан његов рад на ширењу пчеларства усменим путем.
            Ове године се навршава 130 година од када је професор Јован Живановић, увиђајући велику важност предавања пчеларства у школама, успео да наговори архимандрита Илариона Руварца, знаменитог историчара и научника, тадашњег ректора Карловачке богословије¹, да се при Богословији оснује катедра за пчеларство. Дотле је у Европи слична катедра постојала само у Немачкој. То је, уз дозволу и благослов патријарха Прокопија Ивачковића, учињено 1878. године. У Богословију је уведено пчеларство као наставни предмет, са практичним вежбама на пчелињаку професора Јована Живановића, који је предавао пчеларство пуних 26 година, све до пензионисања, а првих 13 година потпуно бесплатно. Тако дугим и упорним радом створен је велики број обучених пчелара - свештеника, који су по целом српству разнели нова пчеларска знања и савремене методе пчеларења. Међу њима се посебно истичу: прота Иван Маширевић из Сремских Карловаца, прота Ђорђе Коларовић, парох у Великим Радинцима, прота Марко Шаула, архијерејски намесник у Руми, прота Коста Сеперовац, парох у Земуну, прота Александар Живановић, катихета у Осјеку, Василије Латинкић, парох у Јаску, Сима Жигић, парох у Дубовцу, Милутин Гавриловић, парох у Сомбору, Јован Милојевић, Сава Косановић, Гедеон Илић, Јован Живковић, Стеван Кнежевић, Стојан Савић, Милан Вукосављевић, Јован Чудомировић, Глигорије Микић и бројни други. Сви свештеници који су се истицали као добри пчелари били су истовремено истакнути и угледни пастири, намесници, катихете, писци итд.
            Колику је важност за развој модерног пчеларства имала катедра за пчеларство на Карловачкој богословији, најбоље сведочи сам професор Јован Живановић. Посвећујући књигу „Српски пчелар" (штампану 1893. године у Новом Саду) Илариону Руварцу (архимандриту гргетешком, бившем ректору Карловачке богословије), написао је следеће: „Пречасни Господине! Свештеник је Аврам Максимовић први, који је својим „пчеларом" од год. 1810. почео дизати пчеларство код нас и први опазио велику корист од пчеларења. Други је митрополит Стратимировић, који је својим великим духом загледао велику корист од пчеларства. Он је ишао оним свештеницима у походе, који су имали пчелињаке, те их је стога хвалио говорећи: Таки нам свештеници требају. Али ви сте схвативши велику корист од пчеларења још боље средство изабрали за унапређење пчеларства од оба ова своја претходника, јер сте као ректор богословије у Карловцима подигли још пре петнаест година катедру из пчеларства у богословији и данас има на свим крајевима српскога народа у нашој домовини Аустро-Угарској младих свештеника пчелара, који из живих уста говоре о најкориснијој грани економској, о пчеларству и шире га сваким даном све већма и већма међу српски народ. 0 катедрама пчеларским може се данас чути само у Немачкој. Ви сте нас изједначили с Немцима и ми данас пчеларимо рационално као и они и можда још више користи са пчеларења беремо од њих, јер је код нас природа бујнија. Ако дакле има какве користи за наш народ од предавања о пчеларству у богословији, онда сва заслуга, хвала и слава припада вама, јер ви сте својим бодрим оком загледали велику корист од пчеларења и подигли катедру за предавање из те струке. Зато ће вам бити наш сиромашан народ вечито захвалан и ја вам приказујем ову књигу за знак те захвалности".
            3ахваљујући професору  Јовану Живановићу и његовим наследницима, пчеларство је у Карловачкој богословији предавано све до 1941. године. После паузе од 60 година, школске 2000/2001. пчеларство је поново уведено у наставни план и тиме је настављен један део рада и традиције Старе Карловачке Богословије. Тада је, захваљујући ДП „Јован Живановић" из Новог Сада и свештеника пчелара као донатора, формиран школски пчелињак у дворишту Богословије. Највеће заслуге за овај нови и врло значајан подухват припадају протојереју-ставрофору Душану Петровићу, ректору Богословије и првим предавачима, prim. dr Луки Коларовићу и Жарку Живановићу, праунуку професора Јована Живановића.
______________________________
1
    Три године после оснивања Карловачке гимназије, митрополит Стефан Стратимировић је 1794. године основао Богословију, која је своје најславније тренутке досегла у другој половини 19. века када је ректор био Иларион Руварац, а један од професора Јован Живановић. Ова школа је радила у Сремским Карловцима до лета 1914. године, када је избио рат. Године 1920. њене просторије су уступљене Богословији "Свети Сава", која је те године у Карловце премештена из Београд, јер је у рату изгубила своју зграду. После Другог светског рата Богословија се вратила у Београд, с тим што је у Сремским Карловцима отворено посебно оделење. Одлуком Архијерејског сабора у мају 1967. бива проглашена за самосталну просветну установу под именом "Богословија Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима", како се и данас зове. Зграда данашње Богословије подигнута је 1901. године, задужбина је патријарха Георгија Бранковића а пројектовао је архитекта Владимир Николић. На стотине православних свештеника и потоњих црквених великодостојника стекло је образовање у чувеној Карловачкој богословији, коју данас похађа преко 130 ученика из земље и расејања.

(ПЧЕЛАР 12/2008. стр.597)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства