Добро дошли на сајт Милоша Антонићa, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

 

 

 

       

        

         Манастир Велика Ремета је један од шеснаест фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке Горе (некада такозване Врдничке планине). Удаљен је само неколико километара од старог пута Београд - Нови Сад. По предању, манастир је основао краљ Драгутин, познат као ’’сремски краљ’’, почетком 14. века. Према турским дефтерима, под именом Ремета први пут се помиње 1541. године, а под именом манастир Велика Ремета 1562. године. Постоји један писани податак из 1509. године да је калуђер, изасланик деспотице Ангелине Бранковић, у спису ’’Очуван духовни портрет Европе”, назван ’’дмитријевским”, а како је манастирска црква посвећена Светом Димитрију, то би могло да значи да је долазио из манастира Велика Ремета, што би указивало на то да је манастир већ у то доба постојао.
        Манастирска црква има крстообразну основу са куполом и припратом, уз коју је 1735. године придодат високи звоник. Један је од најстаријих и сигурно највиших у Срему са својих 38,6 метара. Ктирор звоника је био Андреја Андрејевић из Петроварадина са братом Јаковом из Бешке, а главни мајстор је био Немац Јоханес Вилхелм. У оквиру манастира налазе се и две капеле - светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970. године.
        Црква је живописана 1566. године. Веома је интересантно да је манастир био осликан и споља, што је сасвим неуобичајено за то време. Фрагменти овог живописа сачувани су у олтару и на фасади цркве. Четворострани манастирски конаци, који личе на тврђаву, саграђени су између 1722. и 1765. године, а фасада цркве је прилагођена барокном изгледу.
        Иконостас у манастирској цркви био је збир икона различитих мајстора из различитих периода, а компонован је 1850. године, када је црква поново обновљена. Престоне иконе биле су доста старије. Њих су сликали 1687. године руски иконописци: Спиридон Григорјев, Јован Максимов, Леонтије Стефанов и Тихон Иванов. У Другом светском рату иконостас је демонтиран, део икона је уништен, а део се чува у музејским збиркама.
         Године 1727. у Великој Ремети је Јеротеј Рачанин описао своје ’’Путешествије ка граду Јерусалиму’’. Био је то први путопис у српској књижевности, којим је Велика Ремета ушла у историју српске књижевности.
        Као и остали фрушкогорски манастири, и Велика Ремета није могла избећи рушење. Због одмазде за изгубљену битку код Петроварадина 1716. годинe у којој је Еуген Савојски поразио Турке, спаљени су скоро сви манастири, па и Велика Ремета. Обнова је почела врло брзо, већ 1722. године, по добијању царске привилегије.
         На почетку Другог светског рата у манастир су ушле усташке јединице и у њему остале све до пролећа 1943. Када је комисија загребачког Музеја за уметност 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб, преузела је свега 60 предмета, што говори да су остала добра већ била покрадена и уништена. Када су 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га, а кубе, сводове и конаке порушили.
        Доласком игумана Данила, почела је опсежна обнова манастира, па је данас, захваљујући великом духовнику архимандриту о. Стефану, заблистао старим сјајем.
        Према генералној визитацији фрушкогорских манастира из 1753. године, за време митрополита Павла Ненадовића, знамо да је у манастиру тада живео велики број чланова: 17 монаха, 5 ђака, 5 слугу и 13 прњавораца. Између осталог се наводи да су, због напуштања општежитија, монаси поред личне имовине имали и кошнице. Тако је јеромонах Гедеон имао 20 кошница, монах Јоаникије 60, а манастир 57 кошница.
        Пчеларство је било тесно повезано са судбином самог манастира. Као и манастир, имало је успоне и падове. Крајем 19. века у већини манастира пчеларство је било запостављено па су архидијецезалне епархијске власти разматрале како развијти пчеларство у фрушкогорским манастирима. Одлучено је да се Иван Маширевић, одговорни уредник ’’Српског Пчелара’’, наименује за учитеља пчеларства у манастирима, са задатком да у њима развија и подиже пчеларство.
      У јуну 1899. године Иван Маширевић је у Великој Ремети одржао пчеларска предавања за питомце манастирске и настојатеља о. Серафима Винчића са једним братом. Осим ових слушалаца било је и неколико слушалаца из околине. Слично предавање је одржано и 14. јула 1901. године.
        Данас овај манастир поседује узоран пчелињак са више од 100 кошница у којем би и професионални пчелари имали шта да науче.

 

(''ВОЈВОЂАНСКИ ПЧЕЛАР''
јануар-март 2011, стр.26)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства