Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

ИСТОРИЈА ПЧЕЛАРСТВА


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Повратак на садржај - Историја пчеларства

Повратак на почетну страну

 


 

ИСТОРИЈА НАШЕГ ПЧЕЛАРСТВА


ФРАНСОА
ИБЕР

 

(поводом 250 година од рођења)

 

 

Приредио: Милош Антонић, свештеник, Коцељева

 

 

Међу знамените личности у историји пчеларства свакако спада талентовани Женевљанин Франсоа Ибер. Родио се 2. јула 1750. године у Женеви у Швајцарској. Његов отац Жак Ибер, врло образован и интелигентан човек, написао је књигу "Посматрања о полетању птица".

Још као врло млад Франсоа Ибер је имао необично велику вољу за научна испитивања. Сабрао је огромну колекцију инсеката и почео са проучавањем њихова живота, а посебно медоносне пчеле. У петнаестој години живота због оронулог здравља и слабљења очног вида напусти даље школовање и по препоруци лекара у предграђу Париза, где су га родитељи одвели ради лечења, одаде се пословима пољске економије. На својој економији основао је пчелињак и потпуно се предао проучавању пчела, настављајући Реомирова и Свамердамова истраживања. У Француској је упознао Марију Жилијен, која се удала за њега иако је Ибер у двадесетој години потпуно ослепио. Ускоро се њих двоје враћају у Швајцарску, где му жена чита Реомирова дела о пчелама, и од тада он поново почиње још преданије са истраживањима из области биологије пчела.

Ради лакших истраживања конструисао је 1789. године прегледну кошницу са покретним саћем тзв. "расклапачу" у облику листова књиге. По угледу на паралелно поређане сатове у кошници с непокретним саћем он је конструисао оквире који су били повезани шаркама тако да се могу отварати као листови књиге. На крајевима су их утврђивале две даске које су затварале крајње оквире, па је кошница изгледала као кутија. У нижем делу сваког оквира налазило се мало лето. Према потреби могао је додавати или одузимати потребан број оквира. Ибер је изумом оквира с покретним саћем отворио еру научног испитивања живота пчела. Његов проналазак је касније утицао и на конструкцију кошнице с покретним саћем ради повећања продуктивности пчела.

Ибер је, и ако слеп, први разоткрио многе непознанице из области биологије пчела. У томе су му помогли верни и одани помагачи његова жена Марија и слуга око пчела Франсоа Бирненс. Бирненс је по Иберовим упутствима вршио посматрања код пчела, што је Марија записивала, а Ибер је кроз разговор са њима изводио закључке. Касније је Ибер измислио и неку машину за писање, па је могао сам писати, и ако је био слеп.

Пре Иберових проучавања пчела погрешно се веровало да пчеле од цветног праха справљају восак, да се матица оплођава у кошници, и то сваке године, и многа друга погрешна веровања.

Ибер је први открио до тада непознате чињенице: да се матице паре са трутовима ван кошнице, и то само једном за цео живот; да неспарена матица леже само неоплођена јаја из којих се легу само трутови; да су пчеле радилице женског пола и да могу лећи јаја из којих се изводе само трутови а да се од оплођених јаја легу матице и пчеле радилице. Исто тако он је описао стадијуме ларви, да пчеле помоћу воштаних жлезда справљају восак, а од цветног праха, меда и воде справљају храну за легло; да је главна храна за старије ларве полен, а за млађе од три дана чист млеч; да се чуло мириса и чуло опипа код пчела налази на пипаљкама и многе друге истине, које су касније и други истраживачи пчела потврдили као праве истине.

Своја истраживања Ибер је објавио у класичном делу "Nouvelles observantions sur les abeilles" - ("Најновија истраживања о животу пчела"), која су објављена, један део 1792. године, а други 1814. године. Прва свеска овог дела, написана у облику писама ондашњем научнику Шарлу Боне-у представља трајну вредност у пчеларској науци. Пред крај свога живота Ибер је написао неколико пчеларских писама својој пријатељици Елзи де Порт, у којима је, такође, у облику писма изложио своја опажања и закључке о животу и развићу пчела.

Франсоа Ибер је за своја истраживања из области пчеларства био изабран за редовног члана више европских академија наука, јер је своја открића темељио на експериментално доказаним чињеницама. Франсоа Ибер, знаменити и талентовани научник из области биологије пчеле, умро је 22. децембра 1832. године.

 

(ПЧЕЛАР 8/2000. стр.375)