Међу знамените личности у историји пчеларства свакако спада талентовани Женевљанин Франсоа Ибер. Родио се 2. јула 1750. године у Женеви у Швајцарској. Његов отац Жак Ибер, врло образован и интелигентан човек, написао је књигу "Посматрања о полетању птица".

Још као врло млад Франсоа Ибер је имао необично велику вољу за научна испитивања. Сабрао је огромну колекцију инсеката и почео са проучавањем њихова живота, а посебно медоносне пчеле. У петнаестој години живота због оронулог здравља и слабљења очног вида напусти даље школовање и по препоруци лекара у предграђу Париза, где су га родитељи одвели ради лечења, одаде се пословима пољске економије. На својој економији основао је пчелињак и потпуно се предао проучавању пчела, настављајући Реомирова и Свамердамова истраживања. У Француској је упознао Марију Жилијен, која се удала за њега иако је Ибер у двадесетој години потпуно ослепио. Ускоро се њих двоје враћају у Швајцарску, где му жена чита Реомирова дела о пчелама, и од тада он поново почиње још преданије са истраживањима из области биологије пчела.

Ибер је, и ако слеп, први разоткрио многе непознанице из области биологије пчела. У томе су му помогли верни и одани помагачи његова жена Марија и слуга око пчела Франсоа Бирненс. Бирненс је по Иберовим упутствима вршио посматрања код пчела, што је Марија записивала, а Ибер је кроз разговор са њима изводио закључке. Касније је Ибер измислио и неку машину за писање, па је могао сам писати, и ако је био слеп.

Пре Иберових проучавања пчела погрешно се веровало да пчеле од цветног праха справљају восак, да се матица оплођава у кошници, и то сваке године, и многа друга погрешна веровања.

Ибер је први открио до тада непознате чињенице: да се матице паре са трутовима ван кошнице, и то само једном за цео живот; да неспарена матица леже само неоплођена јаја из којих се легу само трутови; да су пчеле радилице женског пола и да могу лећи јаја из којих се изводе само трутови а да се од оплођених јаја легу матице и пчеле радилице. Исто тако он је описао стадијуме ларви, да пчеле помоћу воштаних жлезда справљају восак, а од цветног праха, меда и воде справљају храну за легло; да је главна храна за старије ларве полен, а за млађе од три дана чист млеч; да се чуло мириса и чуло опипа код пчела налази на пипаљкама и многе друге истине, које су касније и други истраживачи пчела потврдили као праве истине.

Своја истраживања Ибер је објавио у класичном делу "Nouvelles observantions sur les abeilles" - ("Најновија истраживања о животу пчела"), која су објављена, један део 1792. године, а други 1814. године. Прва свеска овог дела, написана у облику писама ондашњем научнику Шарлу Боне-у представља трајну вредност у пчеларској науци. Пред крај свога живота Ибер је написао неколико пчеларских писама својој пријатељици Елзи де Порт, у којима је, такође, у облику писма изложио своја опажања и закључке о животу и развићу пчела.