, !

 

ȣ


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

-

 

 


 

ИСТОРИЈА НАШЕГ ПЧЕЛАРСТВА
 

Драгиша Лапчевић (1864 - 1939)

(поводом 60 година од смрти)

 

Приредио: Милош Антонић, свештеник, Коцељева

 

 

Међу прве пионире за напредно пчеларство у нас свакако спада и Драгиша Лапчевић. Рођен је у Ужицу 1864. године, али је још као дечак са родитељима прешао у Ужичку Пожегу. Запојен још у раној младости идејама Светозара Марковића, он је у прво време радио на извођењу програма Радикалне странке у којој је нашао идеје које су га одушевљавале. У то време он је био и председник општине пожешке и истакнути политичар.

Доцније, када му се учинило да Радикална странка не иде са програмом напред, постао је борац за право радника и постао првак и вођа радничког покрета у ондашњој Србији. Упорним радом нашао је сараднике па је ускоро у ондашњој Србији поникла Радничка-социјалистичка странка којој је он био вођа. Био је и народни посланик Социјалистичке странке у српској Народној скупштини и као посланик радо је слушан од свију, нарочито у привредним питањима.

Многи напретци учињени у његовом крају резултат су његовог рада. Он је оснивач Воћарске Задруге и Плетарске школе у Ужичкој Пожези, али је он истовремено и међу првим апостолима напредног пчеларства у томе крају. У мају 1897. године у Пожези је одржан курс за унапређење пчеларства, којим је руководио Драгиша Лапчевић - као изасланик Српског Пољопривредног Друштва.

Када је 1897. године покренуто питање оснивања Српског Пчеларског Друштва у нас Лапчевић је био међу његовим првим члановима да и на том послу поради на напретку. Када је новоосновано Српско Пчеларско Друштво 1898. године покренуло свој часопис "Пчелар" - Лапчевић се већ у првом броју јавља као сарадник.

Према пчеларству, како је сам говорио, имао је необичну топлу љубав па се њиме занимао и у Београду после I светског рата. Када је после рата, 21. априла 1920. године, обновљено Српско Пчеларско Друштво међу скромним бројем обнављача био је и Драгиша Лапчевић.

Чим се је друштво боље организовало, он је био члан управе а једно време и потпредседник Друштвене управе, и никад није престајао, све до обољевања, да се интересује радом на напредном пчеларству.

Умро је 14. августа, а сахрањен 15. августа 1939. године на Београдском гробљу уз саучешће огромног броја својих пријатеља и поштовалаца.

 

(ПЧЕЛАР 8/1999. стр.376)