Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

ИСТОРИЈА ПЧЕЛАРСТВА

 

 

 

 

                                                           

     „Истина, истина изнад свега, изнад свега на свету. Свештеник Јован Ђерзон, највећи пчелар и испитивач пчела свих времена и народа, умро у овој кући 26. октобра 1906, рођен 16. јануара 1811. у Ловковииу, кр. Крајибург. - Горњошлески пчеларски Савез и Немачки пчеларски Савез ".
    Овако је написано на спомен плочи која је 25. октобра 1931. године постављена на Ђерзоновој кући у Ловковицу (Горња Шлеска) у знак захвалности што је до краја тако дугога живота, као неуморна пчела, неуморно радио на унапређењу пчеларства.
    Доктор Јован Ђерзон је по народности био Пољак. Пошто се школовао у немачким школама, па је и своја дела писао на немачком језику, и доста дуго живео на подручју тадашње Немачке, Немци га због тога убрајају у своје знамените пчеларе.
    Од 1822. до 1834. године школовао се у гимназији и богословији у Бреслави, те је након завршетка богословије био именован за капелана у Шалковицу, а затим, 1835. године за жупника у Карлсмаркту у Пруској Шлезији (Немачка), где се с великом љубављу бавио пчеларством и имао велики пчелињак са око 500 кошница.
    Ђерзон се у времену превирања верских питања католичке цркве, поводом ватиканског Концила 1870. године, придружио покрету Старокатолика, који нису веровали догмату о новој католичкој вери и непогрешивости папе. Због тога су га црквене власти одстраниле из својих редова. Од тада се Ђерзон повукао у своје родно место Ловковиц где се сав посветио пчеларству, пчелама и њиховом животу. Тек 5. априла 1905. године Ђерзон се, у 95-ој години живота, вратио у окриље своје цркве.
    Године 1845. конструисао је своју прву кошницу са покретним саћем, звану „Ђерзонка , која му је олакшала проучавање живота пчела. У његовој кошници није било оквира као у данашњим кошницама, већ је само уметао сатоноше, на којима су пчеле изграђивале саће. У таквим се кошницама ипак могло вршити испитивање пчела, много лакше него у кошницама са непокретним саћем. Ђерзонову кошницу је 1852. године усавршио немачки пчелар Август барон Берлепш (1815-1877), тиме што је сатоноши додао још три летвице и добио потпун оквир.
    Ђерзон је први поставио хипотезу да се трутови рађају из неоплођених јаја, а матице и радилице из оплођених. У 55-ом броју часописа "Bienen-zeitung" од 1899. године на страни 320, Ђерзон је описао како је још 1835. године открио партеногенезу код пчела (девичанско рађање). Овим открићем се највише прославио и то је била његова највећа заслуга, јер су тиме отворени нови путеви за даље проучавање пчела.
    Када је Ђерзон своја открића почео објављивати у немачком пчеларском листу, једном од најбољих пчеларских листова онога доба, настала је читава бура против њега. Један од првих противника му је био барон Берлепш, али када се уверио у истинитост Ђерзонових научних открића, онда је постао његов најјачи поборник и помагач. У одбрану Ђерзона је на трећем конгресу немачких пчелара у Брогу стао и познати немачки зоолог доктор Себолд.
    Најживља се расправа о Ђерзоновој теорији водила на пчеларском конгресу у Салцбургу 1898. године. Најжешћи и последњи противник му је био Дикел, чија је хипотеза збунила не само обичне пчеларе, него и многе зоологе. Њу је побио професор Вајсман у Фрајбургу, који је доказао истинитост Ђерзонове теорије. Коначно је 1901. године руски зоолог и пчелар Петрункевич ставио тачку на све полемике и доказао истинитост Ђерзонове теорије.
    Ђерзон је написао већи број књижевних дела из области пчеларства, од којих треба споменути следећа: „Теорија и пракса пријатеља пчеларства", „Рационално пчеларство" (1861) и „Двојна кошница" (1890). Пчеларски часопис кога је он уређивао звао се „Пријатељ пчела из Шлезије" (1854-1856) и био је тих година најбоље уређиван пчеларски часопис. Све до своје смрти неуморно је писао у разним часописима о пчелама и пчеларењу, због чега је био популаран у читавој Европи. Сматра се да је објавио преко триста научних, практичних и поучних расправа о пчеларству.
    Због својих признатих заслуга на пољу пчеларске науке Ђерзон је 1860. године постао члан Академије природних наука у Халену, а 1872. године почасни доктор наука на Минхенском универзитету. Био је почасни члан тзв. Леополдове академије наука и природописаца у Бечу. Његова прса била су у свечаним приликама окићена многим високим одликовањима. Од многих европских владара одликован је високим одликовањима, а пчелари су га назвали оцем рационалног пчеларства.

 

   

    Због највећих заслуга за ширење и унапређење рационалног пчеларства у српском народу, знаменитог српског пчелара Јована Живановића, професора из Сремских Карловаца, Срби су достојно назвали „отац рационалног пчеларства", а Чеси „Српски Ђерзон".
    Јован Живановић је рођен у Сремским Карловцима 30. јануара 1841. године. Школовао се у Карловцима и Бечу. Још као студент филологије у Бечу, постаје присталица Вука Караџића и Ђуре Даничића и јавља се 1863. године у часописима „Јавор" и „Даница" и залаже за увођење новог правописа. Као врстан интелектуалац и свестрано образован постаје угледни професор Карловачке гимназије и Богословије.
    Стицајем околности почиње се бавити пчеларством 1875. године у 34-ој години живота и остаће му одан до краја живота. Веома брзо је овладао пчеларском вештином, тако да је 1889. године имао два пчелињака, један мањи код куће у Карловцима и други велики у Матеју. 1907. године имао је само пчелињак у Матеју са 400 призводних и 40 огледних кошница. У то време овај пчелињак је по броју кошница, организацији и техници пчеларења био један од највећих и најугледнијих на Балкану и средњој Европи. Пчелињак је био ограђен живом оградом и подељен на четири одељка, са по 100 кошница. У пчелињаку су стајали натписи на латинском и словенском: „У ситном раду је велика слава", „Како је много дела твојих Господе, све си премудро створио" и „Уђите јер је ово Бог".
    Као изванредан познавалац више страних језика, проучава сву доступну пчеларску литературу, а посебно Немачку. примењује њене савете и нове методе пчеларења, које упоређује са домаћом пчеларском праксом. Критички бира и прихвата све напредно и рационално и то, после провере на свом пчелињаку, преноси писмено, усмено и практично на своје ђаке и пчеларе. Био је један од првих који је упознао Србе и Хрвате са објављеним сјајним научним радовима доктора Ђерзона и његовим системом пчеларења.
    Увиђајући велику важност предавања из пчеларства у школама он успева да наговори архимандрита Илариона Руварца, знаменитог историчара и научника, тадашњег ректора Карловачке богословије, да се при Богословији, која је имала ранг факултета, оснује катедра за пчеларство (као друга у Европи). То је уз дозволу и благослов патријарха Прокопија Ивачковића учињено 1878. године. У Богословију је уведено пчеларство као обавезан наставни предмет са практичним вежбама на пчелињаку професора Јована Живановића, који је предавао пчеларство пуних 26 година, све до пензионисања, а првих 13 година потпуно бесплатно. Тако упорним радом створена је велика плејада обучених пчелара свештеника који су пчеларство ширили по целом српству. Међу њима се посебно истичу: Иван Маширевић, Ђорђе Коларовић, Василије Латинкић, Марко Шаула, Симеон Жигић, Милутин Гавриловић, Стојан Савић, Григорије Микић, Константин Сеперовац и још бројни други.
    Професор Јован Живановић је први у овим крајевима, конструисао и у пчеларство увео савремену кошницу са покретним саћем, коју је он назвао „американка". Отварала се одозго и имала 16 оквира мере 27x24 ст. Исту је изложио на регионалној изложби у Осијеку 1891. године. Ту су је упознали Сремци и Хрвати, те се нагло почела ширити у тим крајевима. На великој пољопривредној изложби у Будимпешти 1895. године Живановић је за своје експонате, а посебно кошницу „американку" добио златну медаљу, тада највеће признање за достигнуће у пчеларству.
    Јован Живановић објавио је велики број популарних и стручних пчеларских радова по разним листовима и публикацијама: Јавор, Орао, Тежак, Стражилово, Српски Сион, Застава, Домаћи лист итд. Тада још није било стручног пчеларског часописа на нашем језику. Сарађивао је са Богданом Пењићем, уредником хрватске „Пчеле" која је почела излазити 1881. године у Осијеку. Доста је сарађивао и са Драгутином Посниковићем, издавачем и уредником првог српског пчеларског часописа „Пчела" који је почео излазити 10. јануара 1883. године у Београду. Као веома плодан пчеларски писац објавио је око 14 пчеларских књига и безброј чланака из области пчеларства. 1877. године објавио је „Српски ријечник за кованџије (пчеларе)". 1879. године издаје „Пчеларење у Срба". 1882. године пише књижицу „Какве нам треба подизати пољопривредне школе". Књигу „Српски пчелар" штампа у Новом Саду 1893. године. Књига је била првенствено намењена богословима као уџбеник. У њој је изнета сва теорија и сва пракса позната и стечена до онога времена.
    Материјалном потпором патријарха Георгија Бранковића, а под уредништвом Јована Живановића покренут је 1. октобра 1896. године пчеларски лист „Српски пчелар" у Сремским Карловцима. Часопис излази редовно све до Првог светског рата, до 1. јула 1914. године, када га аустроугарске власти забрањују. Редовно излажење часописа, прекинуто ратом, настављено је 1923. године. Излазио је до краја 1933. године. Јануара 1934. године „Српски пчелар" спојио се са „Пчеларом", органом Српског пчеларског друштва у Београду и од тада здружени излазе под именом „Пчелар".
    У набрајању Живановићевих заслуга треба поменути и његову улогу у оснивању организација пчелара у Војводини. Са циљем да би се пчеларство што више у народу проширило, био је иницијатор и активно учествовао у покушају да се оснује пчеларска организација у Великом Бечкереку 1878. и Српском Итебеју 1883. године. Ове скупштине нису успеле јер су их онемогућиле мађарске власти. Заузимањем професора Јована Живановића са својим ученицима, сада већ свештеницима и пчеларима из Срема, успело је оснивање „Српске пчеларске задруге" у Руми 1898. године. Била је то прва пчеларска организација у Војводини.
    За свој укупан рад на унапређењу пчеларства добио је бројна признања, звања и титуле. Постао је редовни члан Српске академије наука, члан Књижевног одбора Матице српске, почасни члан Чешког земаљског централног пчеларског друштва у Брну, почасни и редовни члан Српског пољопривредног друштва у Београду, почасни члан Српске пчеларске задруге у Руми и почасни члан пчеларско-воћарске задруге за округ Моравски.
    1. децембра 1916. године брзо се међу пчеларима раширила тужна вест да је у својој 75. години у Сремским Карловцима умро отац модерног и рационалног пчеларства Србије, један од најзначајнијих и најпризнатијих пчелара тога времена, професор Јован Живановић.

(ПЧЕЛАР 12/2006. стр.551)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства