|
|
ИСТОРИЈА ПЧЕЛАРСТВА
60 година од смрти
Александра Живановића (1871-1936)
(Једног од првих сарадника часописа „Српски пчелар" - 1896)
Приредио: Милош Антонић, свештеник, Коцељева
Најзнаменитији ученици професора Јована Живановића били су свештеници: Иван Маширевић, Ђорђе Коларовић, Марко Шаула, Василије Латинковић, Сима Жигић и Александар Живановић.
Крајем прошле године, 26. децембра навршило се 60 година од како је у Осјеку умро протојереј ставрофор, професор православља, Александар Живановић, врсни ученик пчеларске школе професора Јована Живановипа.
Син сиромашних али вредних и честитих родитеља Александар се родио 1871. године у Тителу. Са одличним успехом свршио је потпуну гимназију у Новом Саду, а богословију у Сремским Карловцима. Истакавши се у богословији изванредном стручном спремом и јаком интелигенцијом убрзо је, по завршеном школовању, положио професорски испит за катихету - професора средњих школа, па се потом преселио у Осјек, у коме је живео до краја свог живота.
Као плодан философ - педагог и методичар Александар Живановић писао је и преводио много. И преко свега тога стигао је да рукује својим одлично уређеним виноградом и пчелињаком, и да друге, својим практичним искуством; учи како се са успехом пчелари, јер је он био пчелар који је сваке године добијао више меда од осталих пчелара. Пчеларио је са положеном американком професора Јована Живановића и на свом нчелињаку поред 40-60 „американки" увек држао и двадесетак плетара за добијање природних ројева.
Када је отац рационалног пчеларства у Срба, професор Јован Живановић 1. октобра 1896. г. покренуо Српски пчелар „орган за српске пчеларе", млади осјечки професор - катихета Александар био је већ напредни пчелар. Његово име одмах срећемо међу првим сарадницима. Његови се чланци из практичног рада на пчелињаку нижу овим редом:
Луда матица; Овогодишња пчеларска берба; О спекулативном прихрањивању; Носи ли матица зими јаја; Допис: О кристалном меду и о мрављој киселини („Српски пчелар", I година стр. 29, 35, 42, 59 и 176): О црквеним свећама („Српски пчелар", II година стр. 56); Сламни јастучићи за узимљавање кошница („Српски пчелар", III година стр. 22); О утамањивају трутова („Српски пчелар", IV година стр. 134); Справа за топљење воштине („Српски пчелар" X година стр. 132); Из пчеларске праксе; Из пчеларских доживљаја: Мој почетак и Никад попа више не селим („Српски пчелар", XI година стр. 12 и 83,28 и 61); Мора ли вештачко саће бити танко („Српски пчелар", XII година стр. 152); О вештачком ројењу - зимзелен листак у венац професору Јовану Живановићу („Српски пчелар", XV година стр. 50); О прављењу и набављању сламних плетара; Како се опијају пчеле шалитром („Српски пчелар", XVII година стр. 56 и 111). И, како он сам каже „после дуже паузе завршни повећи састав „Рационално пчеларство" („Српски пчелар", година XXII - 1926 - стр. 4,19, 35,51, 72,92 и 100).
И ако се Александар Живановић као професор-катихета истицао својим стручним књижевним радовима из педагогије, методике и философије у религији, кроз његове књижевне пчеларске радове продирао је практичан и народни дух. Он је не само неговао но и развијао практичну страну у пчеларству, ценећи у њему не само утрошено време и новац, већ и јасноћу упрошћеног рада. То обележје носе сви његови пчеларски упути, поуке и доживљаји. И што је био старији све више је уносио упрошћенога и практичног у своје пчеларење. То нам он овако објашњава у свом већем завршном саставу „Рационалног пчеларства":
„Ако у мом причању видите да ја пчеларим без Ханеманове решетке, без спекулативног прихрањивања, без спајања, без вештачког ројења итд. - немојте мислити, да сам ја неки револуционар у пчеларењу, или да ја не знам за те ствари. Све је мени то добро познато и о свему томе сам ја писао у Српском пчелару. Али онда, кад сам то писао, нисам постизавао овакве резултате, као данас. Све су те ствари добре, али само у невољи. А како ја не волим да сам у кубури, то ретко и прибегавам тим теориским пословима, нпр. спајању. Моја је девиза сада: Треси мед! И све оно, што ме удаљава од тог резултата, што ми одузима време и чини ме нервозним у чекању резултата, све то одбацујем, па идем директно својој пчеларској сврси".
Слава и хвала Александру Живановићу!
(ПЧЕЛАР 1/1997. стр.15)
