Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

 

 

 

        На самом почетку треба нагласити да је већина пчелара који су стекли светски глас развијањем и унапређењем пчеларства били Словени. Словен је био и свештеник Адам Ширах, Лужички Србин¹, који се родио 5. септембра 1724. године у Ностицу у Саксонији, у Горњој Лужици.
        Школе је изучавао у Мамивицу и Мајсну, а богословију у Лајпцигу. Године 1748. постао је парох у Клајнбауцну, где је неуморно радио као свештеник, пчелар и књижевник све до смрти, 3. априла 1773. године.
        Свештеник Адам Ширах је пре 240 година, 1767. године, открио да се из сваке радиличке ларве старе до три дана могу развити матице. Тим открићем је потврђено да се и матице и радилице легу из потпуно једнаких, тј. оплођених јаја.
        Истинитост Шираховог открића потврдио је и знаменити Швајцарац Франсоа Ибер који је у писму ондашњем врсном научнику Карлу Бонеу, 24. августа 1791. године, написао: "Кад сте у новом издању Ваших дела изнели красно г. Ширахово откриће о преображају пчелињих црва у матице, позвали сте природњаке да тај опит понове. И заиста је потребно да једно такво значајно откриће потврди више сведока. Хитам да Вас известим да су сва моја истраживања потврдила истинитост тог проналаска. За скоро десет година од како испитујем пчеле, толико пута сам понављао г. Ширахов опит, и увек са истим резултатом, тако да о томе не може бити нимало сумње".
        Ширах је први пчелар који је својим стручним открићем поставио темељ вештачком разројавању. О начину његовог разројавања сазнајемо од проф. Јова-на Живановића који у својој књизи "Српски пчелар" из 1893. године на стр. 275 описује како је Ширах правио вештачке ројеве: "У мају би исекао саће са леглом пчелиним, а понамештао би у празну кошницу и подупро би га приткама, да не падне из кошнице доле. Ту тако удешену кошницу метнуо би на место где је стајала јака добра кошница, а овој би друго празно место одредио. Из ове јаке, пуне кошнице пчеле би се вратиле на своје старо место и ту би ушле у кошницу, у коју је метнуо саће са леглом пчелињим. Из тога би легла по горе наведену закону Ширахову пчеле извеле матичњак и однеговале себи матицу и тако би добио вештачки рој".
        Ширах је био врло образован човек. Написао је много разноврсних дела, а бавио се и поезијом. Његова дела о пчеларству су:
         1.) Oberlausitzsclie Bienenvermehrung oder junge Bienenschwarme beim Anfange des Maimonats in Wohnstuben zu machen. 1761.
        2.) Der sachsische Bienenvater, die Pflege dieses nutzlichen Insektes betreffend in Leipzig und Zittau 1766.
        3.) Abhandlungen und Erfahrungen der oekonomischen Bienenge-sellschaft in dcr Oberlausitz die Aufnahme der Bienenzucht betreffend. Dressden. 1766.
        4.) Melitotheologia oder die Verherrlichung des groswur-digstens Schopfers aus den wundervollen Bienen nach Anleitung der Naturlehre und heil. Gottesgelahrheit. In Dresden 1767.
         5.) Ausfuhrliche Erlauterung Ableger zu maclien.  Budisin.  1770.
        Ширах је у своје време заузимао прво место међу пчедарима целога света, а његова последња књига, штампана на 274 стране, сматрана је за најбољу пчеларску књигу јер је садржала све што је до тада знао пчеларски свет о животу пчела.
        Лужички Срби су 1768. године основали своје пчеларско друштво, вероватно најстарије у свету, чији председник је био свештеник Адам Ширах.
________________________________________

        ¹ Лужички Срби, најмање словенско племе, до уједињења Немачке живело је у Источној, а данас у Савезној Републици Немачкој, у немачким покрајинама Саксонији и Бранденбургу, у крају који је познат као Лужица. Језички припадају групи западнословенских језика. До Другог светског рата писали су готицом и латиницом, данас само латиницом. По вероисповести су већином протестанти, а мањим делом католици. Они себе називају Србима: Сербја, Серб, Сербовка, а нас Србе са Балкана називају Јужни Сербја.
        Лужичких Срба данас има око 100.000. Без обзира на вишевековну германизацију Лужички Срби су у духовној и материјалној култури сачували бројне словенске елементе. Етнички је најбоље очувана Горња Лужица у Саксонији. Центар њиховог политичког и културног живота је град Будишин (немачки: Bautzen).
 

(ПЧЕЛАР 12/2007. стр.558)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства