Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

ИСТОРИЈА ПЧЕЛАРСТВА


 

 

 

110 ГОДИНА

ЧАСОПИСА ''ПЧЕЛАР''  (II део)

Милош Антонић, свештеник, ул. Карађорђева бр. 19/2, Коцељева
(015) 558-148, (064) 5295-225, mantonic@ptt.yu, www.pcelarm.com

 

 





        Први светски рат је опустошио Србију. Народ је десеткован, привреда уништена, пчеларство такође претрпело огромну штету. Пчелари су гинули у рату, а пчелињаци пропадали. Драстично је смањен и број пчелара и број пчелињих друштава. По завршетку рата, требало је све почињати из почетка. Почели су стасавати нови пчелари, ницати нови пчелињаци и обнављати се стари. Ипак је требало много времена да се обнови рад Српског пчеларског друштва. Оно је обновило рад тек 21. априла 1920. године, а од 1. јануара 1921. године, након пуних 18 година, почело је поново да издаје часопис "Пч
елар". Уредник је био Јован П. Јовановић, школски надзорник у пензији, који га уређује све до 1. јануара 1934. године, када су се спојили "Пчелар" и "Српски пчелар" и здружени наставили излажење под именом "Пчелар", као орган Српског пчеларског друштва у Београду и Српске пчеларске задруге у Руми и под тим именом и данас излази.
    Други светски рат је Србији донео окупацију и братоубилачки рат. Ратна разарања нису поштедела ни пчеларство. Часопис "Пчелар" је са повременим прекидима ипак излазио и од 1941. до 1945. године. У ослобођеној Србији, 1946. године наставља
редовно да излази.
    Српско пчеларско друштво је самостално деловало до 21. априла 1963. године, кад се спојило са Савезом пчелара СР Србије и створило јединствену организацију за целу територију, под називом Друштво пчелара СР Србије. На ванредној скупштини одржаној 22. децембра 1973. године, усвајањем новог Статута, Друштво пчелара СР Србије се реорганизовало у Савез организација пчелара СР Србије.
    Часопис "Пчелар" је до 1963. године био орган Српског пчеларског друштва. Од 1963. до 1965. године орган Друштва пчелара СР Србије. Од 1965. до 1974. деловао је као орган Друштва пчелара СР Србије, Савеза пчелара СР Босне и Херцеговине, Савеза пчеларских друштава СР Македоније и Савеза пчелара СР Црне Горе. Од 1974. до 1977. године орган Савеза организација пчелара СР Србије, Савеза пчелара СР Босне и Херцеговине, Савеза пчеларских друштава СР Македоније и Савеза пчелара СР Црне Горе. Од 1978. до маја 1983. године је орган Савеза пчеларских организација СР Србије, Савеза пчелара СР Босне и Херцеговине, Савеза пчеларских друштава СР Македоније и Савеза пчелара СР Црне Горе. Од маја 1983. до јуна 1991. године излази као орган Савеза пчеларских организација СР Србије, САП Војводине, САП Косова, Савеза Пчелара СР Босне и Херцеговине, Савеза пчеларских друштава СР Македоније и Савеза пчелара СР Црне Горе. Од јуна 1991. године до данас излази као орган Савеза пчеларских организација Србије.
    Кроз дугу историју свог излажења часопис "Пчелар" је имао и успона и падова. То се најбоље уочава ако погледамо неке статистичке податке о његовом тиражу. Од 1921. па до 1929. године тираж се кретао од 1000 до 1500 примерака. Од 1929. до 1938. се повећао на 6000, што је био највећи тираж у дотадашњој историји часописа. Од 1945. до 1971. године часопис је животарио са тиражом од 1000 примерака у почетку, да би на крају тог периода достигао 3500 примерака. У 1972. години долази до промена и у пчеларској организацији и у часопису. Савез се активира, расте број и активност општинских организација и тираж часописа убедљиво расте. Од 1976. до 1980. тираж је порастао са 8000 на фантастичних 12000 примерака. Ово је био највећи домет који је дотле један пчеларски часопис у тадашњој СФРЈ достигао. Од 1980. године опада број претплатника и тираж пада 1982. на 8000. Од 1983. до 1987. године тираж се одржава на 8000-10000 примерака. Од 1988. тираж опада, а 1994. године пада на само 5000. Године 1995. и 1996. број чланова и тираж часописа се, због бонова за бензин, повећао на 11000. Од 1997. до 1999. године тираж се одржавао на 10000 примерака. Од 2000. до 2004. године тираж је био константан - 9000 примерака. Од 2005. године тираж константно расте. Тако је 2005. године тираж био 9500, а 2006. године 10000 примерака. У 2007. години, захваљујући регистрацији пчелара преко СПОС-а и штампању поред ћириличног и на латиничном писму, часопис "Пчелар" је достигао највећи тираж у својој дугој историји - 14500 примерака.
    На крају, сматрам за дужност да искажем своје поштовање, због њиховог великог труда и доприноса развоју пчеларства на овим просторима, и поменем све уреднике часописа "Пчелар" од 1934. године до данас, а то су:
    1.1.1934. - 31.3.1937. - Тихомир Јевтић
    1.4.1937. - 30.9.1939. - Недељко Дивац
    1.10.1939. - 31.12.1947. - Миленко Милошев
    1.1.1948. - 31.12.1961. - Недељко Дивац
    1.1.1962. - 30.4.1963. - Богољуб Ерић
    1.5.1963. - 31.12.1963. - Радомир Михаиловић
    1.1.1964. - 31.5.1973. - др Богољуб Константиновић
    1.6.1973. - 31.4.1974. - Милорад Мандић
    1.5.1974. - 31.8.1977. - Радован-Ага Марков
    1.9.1977. - 18.10.2000. - Првослав Нешић
    19.10.2000. - 31.1.2001. - проф. др Мића Младеновић
    1.2.2001. - 6.2.2004. - Слободан Лазовић
    7. 2. 2004. -13.7.2007. - др мед. Родољуб Живадиновић
    14.7.2007. до данашњег дана: Миланка Воргић.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(ПЧЕЛАР 2/2008. стр.74)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства