Добро дошли на сајт Милоша Антонић, свештеника и пчелара из Коцељеве!

 

 

 

 

        У другој половини 19. века у Србији почиње обнова привреде, почињу да се удружују сточари, воћари, ратари па и пчелари. Тако је 1869. године регистровано Српско пољопривредно друштво, које је у свом саставу имало Сточарску секцију, а у оквиру ове Секције постојала је и регистрована Грана за пчеларство. Прве подружине Српског пољопривредног друштва основане су у Чачку и Шапцу 1872. године, а затим су се нагло почеле оснивати и у другим местима. Историјску улогу у информисању и просвећивању најшире јавности у области пољопривреде, па и пчеларства, у Србији имао је веома цењени часопис "Тежак", недељни илустровани лист за пољску привреду и орган Српског пољопривредног друштва, који је редовно излазио (са прекидима 1876-1878, и 1914-1919. због ратова). Српско пољопривредно друштво у сарадњи са Пчеларско-воћарским задругама организује такмичење међу пчеларима по већини округа ондашње Србије. Све је то позитивно утицало на развој и унапређење нашег прилично заосталог пчеларства.
        Пионирски подухват Драгутина Посниковића, чиновника из Београда, занесеног у будућност модерног пчеларства у Србији завређује истинска и трајна признања. Он је уложио целу своју уштеђевину од 50 златника и 10. јануара 1883. године покренуо први илустровани часопис "орган за српске пчеларе", под именом "Пчела". Средином 1885. године због опште мобилизације и одласка уредника у рат часопис је престао да излази. По повратку из рата Посниковић није имао новца да га поново покрене.
        У првом броју "Пчеле", у уводнику под насловом "Наш програм", који је потписало уредништво, изнет је програм са шест главних задатака:
        1. Да заступамо и потпомажемо интересе српских пчелара и пчеларства уопште;
        2. Да уклањамо све тешкоће, које су код нас сметале напредовању овој корисној привредној радњи;
        3. Да пратимо, саопштавамо и објашњавамо све нове проналаске на пољу пчеларства, као и све оно што би ишло у прилог српским пчеларима, и уопште доносило користи рационалном (умном) пчеларству;
        4. Да упознамо наш свет теорично и практично са новим начином пчеларења, и да што више раширимо пчеларство са Ђерзоновим кошницама;
       5. Да очигледном наставом дајемо прилике за практично изучавање и темељније усавршавање у рацио-налном пчеларству.
        6. Да радимо на оснивању пчеларског друштва.
        Први српски пчеларски часопис је излазио под именом "Пчела". Каснији пчеларски часописи мењали су име, али не и циљеве што их је још Посниковић поставио. Ти исти циљеви се протежу и у нашем данашњем часопису.
        Часопис је својим писањем подстакао пчеларе на удруживање. Тако је 1. јула 1897. године (по Јулијанском календару) из Петровца упућен "Поклич" млавских пчелара - позив на први српски пчеларски збор у Краљевини Србији. Сазивачи првог српског пчеларског збора су: игуман Методије, старешина манастира Витовнице; Јован П. Јовановић, учитељ; Милосав Богдановић, трговац; Љуба Ф. Поповић, свештеник; Тодор Наумовић, трговац; Маринко Петровић, учитељ; Сава Илић, трговац; Милан Јевремовић, трговац; Анта Ристић, кафеџија; Мијајло Јовановић, тежак; Глигорије Петровић, учитељ и Стева Мијаиловић, терзија.
        Први пчеларски збор је одржан 7. августа 1897. године, у присуству више од 60 пчелара и пријатеља пчеларства, у основној школи у Јагодини. Збор је отворио игуман Методије, у присуству изасланика Министра народне привреде Милована Маринковића. Тада је једногласно донета одлука да се образује Српско пчеларско друштво. Изабран је привремени одбор за израду правила и уређење друштва, у који су ушли Алекса М. Живановић, игуман Методије, Драгутин Димитријевић, Јован П. Јовановић, Милован Маринковић и Стева Вељановић.
        Привремени одбор је израдио правила за образовање Српског пчеларског друштва и сазвао други збор пчелара у Краљевини Србији. Збор је одржан 31. октобра 1897. године, у дому Српског пољопривредног друштва у Београду у присуству преко 160 пчелара и пријатеља пчеларства. Збор је отворио председник привременог одбора Алекса М. Живановић. По конституисању збора, прочитана су и усвојена правила Друштва. Пошто председник збора изјави да је Српско пчеларско друштво формирано, обављен је упис чланова и избор управе. За председника управног одбора изабран је Алекса М. Живановић секретар Министарства народне привреде, за потпредседника Ф. Тоболар, индустријалац, а за благајника Стева Вељановић, телеграфиста. За чланове управног одбора Иларион Весић, архимандрит, Коста Главинић, професор Велике школе, Триша Ђорђевић, трговац, Велимир Стефановић, пуковник у пензији и Јосиф Ковачевић, професор. За председника надзорног одбора Милан Р. Антић, начелник Министарства народне привреде у пензији, а за чланове Светозар Милојевић, начелник Министарства финансија и Милан Арсенијевић, трговац.
        Иако је Српско пчеларско друштво у свом наслову носило национално определење никада није носило било какве националистичке поделе. У њему, као и данас, пчелари се нису делили по националности, већ су се окупљали с искреним пчеларским осећањима, добрим међунационалним и међуљудским односима и заједничким интересима.
        На првој седници Управе Српског пчеларског друштва, одржаној 26. новембра 1897. године у Београду, одлучено је да друштвени лист „Пчелар" почне излазити 1. јануара 1898. године, а да уредник буде Алекса М. Живановић, који изјави да се избора прима и да ће овај посао вршити без икаквог хонорара.
        Одбор је усвојио програм по којем ће се уређивати и издавати друштвени лист „Пчелар":
        "1. Да се у рубрици Чланак претресају како практична тако и теоријска питања из целокупне гране пчеларства;
        2. да се у Дописима износи стање пчеларства у појединим нашим крајевима;
        3. да се у Јавној говорници одговара на сва питања из пчеларства, која друштву буду упућена;
        4. да се у листу марљиво обрађују рубрике: Белешке, Пчеларски гласник, и приказ књига и новина по пчеларској грани, и
        5. да се штампају огласи само по гранама из пчеларства.
        Лист да излази месечно најмање на једном табаку, са насловном сликом и илустрацијама и да му је цена за Србију 4 динара, а ван 5 франака или 2 форинте а. вредности."
        Први број "Пчелара" имао је тираж 1.000 примерака, други 1.500, а трећи 2.000 примерака. Часопис "Пчелар" је до краја 1902. године, до престанка излажења, уређивао Алекса - Аца М. Живановић.
 

(ПЧЕЛАР 1/2008. стр.26)

Повратак на почетну страну

Повратак на садржај - Историја пчеларства